Српски сион

бр. 41.

,српски

сион. 6

стр. 6(јз.

I. Св. аиостол Павао. У Промислу Божјем често се догађа, да се рушилац једне системе васпитава баш у самом крилу те системе, за коју је одређеи, да је иотресе или сруши. Тако се Буда васпитао у Браманству, Пасхал у језуитској школи, Спиноца је био Јеврејин. Па тако је било и са св. ап. Павлом. Победоносни непријатељ језичничке ФилосоФије и језичничкога идолопоклопства провео је своје детиљство у језичничкој средини, у Тарсу Киликијскоме (Дел. ан. 22, 3.). Заклети нротивник јудејскога сенаратизма својим пореклом био је Јеврвј од Јевреја, од рода Израиљева колена Венијаминова (Филип. 3, 5). Човек, који је задао смртну рану духу Фарисејства, био је Фарисеј син Фарисејев (Дел. 23, 6).1 У раној младости својој васпитао се у Јерусалиму (Дел. 26, 4.), у знаменитој равинској школи, код ногу славнога Гамалила унука великог Хилела (Дел. 22, 3; 26, 4.). Ту у иеносредној близини светише, у центру јудејскога живота и мишљења питао се млађани Павао старо-јудејским оштрим духом закона; ту је упознао велике традиције свога народа и изреке отаца, у којима је надмашио све своје врснике (Гал. 1, 13.); ту се увеџбао у равинској дијалектици и једном речју добио обележје јудејског равина. Образован, одушевљен, у пуној снази младићког одушевљења, он је хтео и да оствари назоре, које му је дало васпитање. „ У њему се пробуди ревност за своју релиђију и он постаде жестоким борцем зе трухло јудејство нротиву новога духа, који је снажно избио у Хришћанству". 8 Превелику ревност његову показује онај Фанатизам, којим је, као непријатељ закона, гонио Хришћане и због којег је пристао на каменовање св СтеФана. (Дел. 8, 3; упор. I. Кор. 15, 9). У томе Фанатизму крене се он око 35. год. по Хр. 3 (по Гал. 1, 18; 2, 1. седамнаест година пре ап. сабора), као инкви1 Ф. В. Фаррарт. — „Жизнв и трудн св. ап. Павла". прев. с енгл. (1887.) стр. 3. 2 1 )г. а пјј . Вјзрјп^ — Егк1. Д. ВпеЈез ап <11е Кбтсг (1870.) 8. 4. 3 Рг. Г. X. Рипк — 1<ећгћисћ с!ег КлгсћепјЈебсШсћ^е.

зициони агенат синедријона, у Дамаск, да настави своје дело на страх и трепет Хришћана. Али га на путу снажно баци на земљу Дух Свети, и старозаветни Павао, са свом својом законскои ревношћу, лежаше пред Дамаском, погођен од милости Божје. Сломљен је у своме јудејском уверењу, упућен би на самога Христа, који ће му рећи, шта му одселе ваља чинити (Дел. 9, 6.). 4 Три дана, што их је Савле провео у Дамаску у кући Јудиној, беху за њ значајнија од читавога низа дојакошњих година. Док му је телесне очи покривао мрак слепила, дотле му је у души блистала већим сјајем светлост небеске истине. Као крљушт отпаде од очију његова духа. У сасвим другој светлости изиђе нреда њ Стари Завет са својим сликама и нророштвима. Ои на једном увиде, да је у Јудејству ступио тек у предворје оне светиње, у коју га је изненада и против очекивања увео сам Бог. Бера у Христа чудесно оживи у њему. Еог је јавио Сина својега у њему (Гал. 1, 16.). У њему живљаше Христос; а шшо сад живи у шелу, живи вером Сина Божјега, којему омили (Гал. 2, 20.) Од Савла ностаде Павле. Од жестокога гониоца Хрисгова постаде Павао нијодушевљенији присталица, најсмелији бранич Његов. По благодати Божјо) беше он оно, шшо беше. ( ј . Кор. 15, 10.). Избрано оруђе Божје за свеопће распрострањење Хришћанства, чијој неустрашивој одлучности, јаспом погледу, моралној узвишености има човечаиство да захвали, што се хриш. религија ослободила — као што се лепо изражава Фарар у пом делу 5 — од несноснога јарма подзаконитости, што се живо тело хришћанства оделило од трупа извешталог левитства (Гал. 4, 9; Рим. 8, 3).. . Као апостол народа он је био апостол слободе, културе и разума, но осим тога он је био апостол, који је јасније од свих иоказао значај вере за религијозну свест човечанства и за сва времена нробудио у безбројним Хришћанима чуство личне немоћи, а уједно иста4 Види потање о томе у поменутој књи8и Фараревој на етр. 124 — 132. Стр. 2.