Српски сион

Број 41.

„СРПСКИ СИОН

С тр . 665.

које се налази у правилницима и молитвенидима и тек носле тога да свештенодјејствује по обичају (Доиолн. Кг. Учит. Изв г ћст). Ако пак сам свештеник даде повода к ноћном оскверњивању нечистим разговорима, или гадним помислима, или пак ирекомерним јелом и иићем с вечера и т. слич., то такови не треба да служи док се не исповеди о томе оцу свом духовному и не добије од њега епитимију и разрешење (Унор. такође у Требнику: „Посл-кдованТе и; свАфеннц^к во сн'к нск 8 сикшшса"). §. 12. Само собом разумева се, да сви показани недостаци могу бити искорењени тоилом молитвом, сузама нокајања и скрушеношћу срдачном, којом треба да буде проникнуто срце и душа свештеника не само пред литургијом и за време њенога свршавања, него и у току свега живота његовога. По овоме сваки свештеник увек је дужан најстрожије пазити на себе, и ако га када обличава савест, шта више у каквом најнезнатнијем греху, то је он и у том дужан исповедити се оцу своме духовпоме, да не да могућности нечистоћи да се укорени у души му и да се преобрази у злу страсти неодољиву жељу. Особато сваки је свештеник дужан имати увек у срцу свом добру вољу да служи Господу „у иравди и побожности" и ову добру вољу своју непрестано и неизменљиво да оправдава у свем животу свом делима добрима и достојнима Господа, у славу Њега милостивога и своје сиасење (Сокраш,енЈе из Учит. Изв4ст). §. 13. Друго, сваки свештеник је дужан без престанка побуђивати у себи глад и жеђу к божанственом јелу и пићу тела и крви Христове, — с једне стране размишљањем о величини ове св. и неисказане тајне, а с друге — сазнањем сопственога недостатка, и при овом приступати к тајни евхаристије не друкчије, него с тврдом намером и вером, да на име телом и крвљу Господа напита грешну душу своју. Уједно с овим сваки јереј и ђакон, спремајући се да свештенодјејствује, дужни су сваки имати у уму и срцу свом тврду мпсао, да свршавају литургију не иначе, него по установљењу Господњем и по уставу св. православне цркве источне, у славу Бога у св. Троици слављенога, и у част и помен светих, а једнако и на корист себи и свима вернима, који живе на земљи и који побожно у правоверју умреше, да би тим начином

заиста, као што, треба, могао свршити тајну евхаристије, као жртву, која умилостивљава и очкшћава грехе, у којој Дух Свети, по изговорењу јерејем Божанствених речи, заиста претвара св. даре. предложене на св. трапези у право тело и крв Христову (Упор. о должност. пресвитер. приходск. стр. 111, §. 78). §. 14. Најпосле, у обвезаности свештеника лежи и ово, да, нриступајући к свршавању литургије са сваком чашћу и дубоком смиреношћу, тврдо и неизменљиво чува у срцу свом дубоку намеру свршити на име тајну тела и крви Господње, да иредлагани дари у чинодјејетвовању литургије, коју он свршава, заиста се нретворише у право тело и крв Оиаситеља, — с изговарањем речи Госнодњих (прш/иите, адитј и даље, и пштб ип'х неА кси.... и т. д.) овим речима пропраћеним благосиљањем његове јерејске руке: и сотко^и оук«> ^л^ккк -ј- сеи честное т"кло ХрТстд ткоеги> (при овом је свештеник дужан ире свега благословити иосепце св. агнец на дискосу), — а ежб вх чаши сеи -ј- честнб!« крокк ХрТста ткоеги> благосиља св. вино у чаши, свршујући знамење крста но врху крајева чаше, — прможивх -|- Д8^оли& твои/их ОкАт^^х (свршава крсно знамење под обим видовима заједно). Свршавајући освећење дарова друкчијим начином, или пак ограничивши се при томе једнократним благосиљањем, греши смртно п крив ће бити суду Божјем и црквеноме. (Упор. Ч ин г б изабран. и рукополож. архТерен, Правосл. Исповјзд. Ч. 1. одг. на пит. 107. Посланица источ. патр. гл. 15). Чланак 3. Из оучителнога изк-кстТА (продужење.). Душевно расаоложење и особите мисли, којима треба да буде исиуњена душа свештеника, који се сирема к свршавању литургије. 0 чему је на ио се дужан мислити свештеник за време вечерња и иовечерија? Каква чуства и мисли треба да исиуњавају његову душу ири свршавању јутрења ? 0 чему је дужан мислити свештеник ири читању часова — првога, треЛега, шестога и деветога, а такође и изобразителне, када се изобразителна свршава? 0 нравственом и сиољашњем иоложају, у ком је дужан налазити се свештеник иристуиајући к свршжвању саме^ литургије. § 15. Свешгенослужитељи, спремајући се