Српски сион

С тр. 666.

СРПСКК СИОН".

Б р . 41.

к свршавању Литургије, дужни су пре свега с вечера свршити саслушати ијш вечерњепо чииу црквеноме, на којем су дужни побожно поучити се у мисли својој, срдачно размишљајући о томе, како је Господ и Спаситељ наш Исус Христос, иосле спасоносних страдања својих у петак у вече умро на крсту за грехе пашега спасења ради, како је један од војника копљем пробо му ребра и како је при том изишла крв и вода, како је за тим Јосиф с Никодимом, скинувши тело Исусово с крста, завио Га платном и метнули у гроб, и како је Марија Магдалина са пречистом матером Госиодњом, с плачем и великим кукањем у јаду срда свога гледала на све то (Мат. ХХУИ, 57-66; Марк. XV, 42—47; Лук. XXIII, 50- 55; Јов. XIX, 38—42). §. 16. Тако исто, свршавајући повечерије и молитве на сона грАдВцшлгл, а једнако и друге одређене каноне или нравило с вечера свешгеник је дужан размишљати о томе, како је најсветија душа Спаситељева, сједињена с Божанством, сишавши у ад, свезала моћно књаза таме, заузела његово царство и ослободила душе праведника од мучења њихова које су се онде од века налазиле, и извевши их са собом, уселила их у рај још шта више до свога славнога вазнесења; —• а за тим, благодарећи Господу за сва Његова доброчинства, која је Он створио роду човечјем спасоносним страдањем и животворном својом смрћу, свештеник нека Га моли приљежно, да Он очистивши и њега сагрешења, избави га од вечне муке и удостоји царства небеснога са свима светима!, који му угодише (1. Петр. Ш, 19). §. 17. С настунањем јутра, свршавајући полуноћаију, свештеник је дужан о том размишљавати приљежно, како је Господ наш, у поноћи идући на слободно страдање, у врту Гетсиманском тако се приљежно молио, да му зној беше као капље крви, који падаше на земљу, и како је онде ухваћен од војника, као злочинац, свезана водише га прво к Ани, п како је овде претриео понвжење, пљувања, бијење и друга небројна страдања, — и све је то за то иретриео, да би нас ослободио од грешних окова и притиска и тумачења ђаволскога (Мат. XXVI, 36 —56; Марк. XIV, 32-52; Лук. ХХП, 30 — 53; Јов. ХУШ, 1—28).

§. 18 Свршавајући јутрење, свештеник нека размишља, како је Господ с великим ионижењем вођен био од Ане ка кајафи, и како је онде претрпео од поноћи до јутра, ради грехова наших, мучења, притиске љуте, ћушања, иљувања, поруге п немилосрдне ударце и т. слич. Уједно с овим, сједињавајући први час са јутрењем, свештеник нека побожно представља у уму свом, како је Спаситељ наш у црви час дана (по јеврејском бројању, одговара нашем 6 часу у јутру) био вођен у судницу од кајафе к Пилату као злочинац, добротвор свезан, и како је Он онде, свега света Судија, био оклеветан од безбожних архијереја и старешина јудејских и од неправеднога судије осуђен ради спасења грешних (Мат. XXVI, 57 — 68; Марк. XIV, 53 66; Лук, XXII. 54 — 71; Јов. XVIII, 15-24). §. 19. За овим у своје време савршавајући трећи час, свештеник у искрености срца побожно нека размишља, како је Спаситељ наш у трећи час дана (одговара нашем 9. у јутро) био осуђен и суђен од Пилата и какве је тада претрпео норуге и ћушања, како је привезан за мраморни стуб поднео љуте ране и уједно с овим увенчање оштрим трњем и друге неиздржљиве муке, да нас ослободи од мучења ђаволскота. К овоме у то исто време свакоме јереју приличи да. размишља и о томе, како је Дух Свети у трећи час дана сишао на аиостоле у виду огњених језика, — и на тај начин и тако размишљајући, свештеник је дужан молити Господа, да и њему даде Духа Светога за духовно просвећењ« и за достојно свршавање божанственога свештенодјејства, које му предстоји свршити (Мат. XXVII, 11 —14, 27-30; Марк. XV, 1 — 5; Лук. ХХШ, 1-6; Јов. ХУШ, 28—36; XIX, 1—6; Унореди Дел. ап. II. 1—13). §. 20. Свршавајући шести час, свештеник треба да размишља, како је у шести час (одговара нашем 12-ом) Спасигељ наш, носећи свој крст, вођен био на распеће, и како је немилостиво био прикован са четири гвоздена клина на крсту на Голготи међу два разбојника, како су војници разделили одело Његово, и мпмопролазећи ругали Му се, и разбојник, висећи с леве сгране му, хулио Га, и каква је била тада тама по свој земљи и т. сл. (Мат. XXVII, 24—45; Марк. XV, 15—33; ЈГук. ХХШ. 23—44; Јов. XIX, 7-30).