Српски сион

бр. 42. _ „српокм

д8п'с<л дбша Л10А IV Господ^к : товлече во л4А ка ризб спдсжта, и цјдеждјк* кесмја цјд^а гаки> на жбнир козложи на Л1А к^кнецк, и гакш нш'кстб оукрлси л!<л красото!«. И гаки> 36Л1Л/Л растАфал цк -ктк скои, и гаки> керто^ грдда ск/ижд скоа проздкаетх; такад всз> раститх Господх пракдЗ и ктли предх кс-клт АЗ^ки" (Ис. 61, 10. 11.). То показује, да Израиљу није била туђа представа о онравдању, које ночива на милости. Видели смо дакле, да је и у Староме Завету била позната чиста, дубока идеја истинитога оправдања. Према томе Павао има и право, када се у својој критици старозавет. побожности и богословља обазире само на онај облик оправдања, који се зове с/Јарисвјским и који је, уснркос закону и пророцима, вековима давао јудејскоме религијозном животу карактеристичан вид и облик. Баш сами пророци, особито они пре ропства, доказују, како су Израиљћани слабо одговарали своме узвишеноме позиву. Веома је тамна слика, коју пророци износе о моралноме стању свога времена. Грех и неваљалство царују над свима сталежима Свећеници газе закои, цареви и кнезови дају рђав пример својим поданицима. Убијства, крађе, иреваре и лаж, лакомост и кајишарство, невера и неправда јесу чести и обичии појави у сувременоме јудејском друштву. Ропство их је дакако препуло из дремежа и пробудило успаваиу савест. Осећала се тежња за бољим. Али и у доба Христово видимо, како Фарисеји, као и оци њихови, практикују побожност само у спољашњим дезима, иа је чак и у неки теолошки систем доводе. Уз то се њихов утецај није ограничио само на присталице те секте него се распростро на целокупно јудејство. Дивно их је окарактерисао сам Спаситељ. Они седе па столици Мојсијевој (Мат. 23, 2) и уживају а.укшоришет као во^е и учишељи (10), они се граде пред светом вишим пего што су у ствари ; траже зачеља на гозбама и ирва места ио зборницама (Мат. 23, 6); хоће, да им се клања ш улицама и да их људи зову: рави! (7.). Они и иосше и дају десшак од мешвице и од коира и од кима а осшављају, што Је најпретежније у закону: иравду и милост и веру (23.). Они

смон^ (јгр. Ш.

нису ништа друго, него окречени гробови, коЈи се с иоља виде леии ; а унутра су иуни мртвачких костију и сваке нечистоше (Мат. 23, 27.). Они су оскврнили учење нророка и свећених песника, а релиђију понизили до механичкога веџбања. Место живога духа уступили су мртвој букви. Ако поштују та слова, ако извршују тачно све, што закон проиисује, они очекују од Вога, као да су с њим какав уговор склопили, и достојеу награду — оправдање. (Наетавиће се)

0 тајни причешћа и о свршавању ЈТитургије. Превео: Григорије А. НиколиБ, парох Иришки. (Наставак) Чланак 4. Из Оучитм. Изв -кстТА. (продужење). Оишта иримедба о, свршавању црквенога правила за оне, који се спремају к свршавању Литургије. Поредак и ивлагање тога иравила ш Уставу црквеному. Шта је дужан чинити свештеник у оном случају, ако би му ио крајњој нужди немогуНе било исиунити све одређено иравило иред службом ? 0 ■сиољашњем ириуготовљењу и достојанству свегитено-служитеља, који се сиремају к савршавању Житургије. Могу ли свештенослужитељи исиирати своја уста ујутру на сами дан свршавања Литургије ? Шта треба да чини свештеник или ђакон у том случају, кад би се догодило којему од њих ирогутати ири том каиљу две воде нехотице, мимо сваке жеље и намере ? Може ли свегитеник служити службу, несиавајуЛи целу ноЛ? §. 14. Овештеник и ђакон, спремајући се к свршавању Литургије, дужни су не само по чину црквеном тачно пристојно свршити или саслушати вечерње, иовечерије, јутрење, часове и т. слич. (унор. више §.§. 15—22), него су осим овога и обвезани још нрочитати све тако звано Правкло црквено, које се ради те сврхе са свом подробношћу излаже обично у нашим елужбеницииа и Уставима обичним (Оучит. Изв'кст.), и саетоји се у следећем : а.) У Суботу вечером, у очи Недеље, свештеник и ђакон треба да прочитају са пажњом канон Госноду Исусу (што је при акатисту Снаситељу), нараклис Богородица и канон Ангелу Хранитељу.