Српски сион

С тр. 8б0.

„ОРПСКИ

сион.*

Б р . 42.

б.) У Недељу у вече, уочи Понедељпика; канон Исусу, параклис Богородици, канон Архангелпма, а, ко има пламену ревност, к овоме још и канон Ангелу Хранитељу. У обичним у оиште Правилнидима (Уставима) канон Архангелима при овом не излаже се, а место њега ставља се један само канон Ангелу Хранитељу. По уставу тих истих Правилника, место параклиса Богородици, могуће је читати такође канон гласа у Октоиху на повечерију. в.) У Понедељник, уочи Ушорника: канон Исусу (покајни ио напутству Правилника), канон молебни Богородици (или канон по гласу Октоиха), канон Претечи и Ангелу Хранитељу. г.) У Уторак, уочи Среде: канон Исусу Сладчајшему (што Је у акатисту), канон Богородици Одигитрији (или канон молебни по гласу Октоиха) и канон Ангелу Храптељу. д) У Среду, уочи Чешвршка: канон Исусу (покајни), параклис Богородици и канон св. Апостолима и св. Николи, а којижелемогу при том читати још и акатист св. Николи у вече или ујутру, кад је згодније или каз; то важеле. е.) У Четвртак, уочи Пешка: канон Крсту, канон Богородици молебни (или Октоиха) и каном Ангелу Хранитељу. ж.) У Петак уочи Суботе: канон Исусу Сладчајшему, акатист Богородици без одлагања, а који хоће могу додати овоме још и канон за унокој. (Дополнете кх Оучнт. Изк^к* стјк>; Кијев. и Нечер. Правилнике: „Чинж, како пракнло готокАфК1л»Г/Л кк Божесткено/и§ причецЈжУн} содержати"). §. 25. Све указане више (§. 24.) каноне и нравила свештенослужитељи су обвезани прочитати пред сваком службом. (Ок. Л1акар. сиоко к»8боки VI.). При том „није свеједно, да ли с вечера спремати се на трапезу Христову , или само јутром". Отуда је обичај читати правило пред литургијом поглавито с вечера, у очи литургије. К овоме пак, „вечерње време даје у тај мах своје особите удобности: оно више расположење к размвшљању, него ли јутро, и мање даје журити молитвом, но јутарње време". —А за парохијског свештеника оцлагање правила с вечера на јутро незгодно је још тиме, што јутром он не може увек располагати својим временом, како би хтео. У једанпут га могу позвати ради свршавања

једне или друге иотребе, и при том не баш близу од храма и стана му . . . Тада шта ће чинити? Слично томе не треба да одлажу иравила до јутра и свештеници, који служе рано Литургију. — Такови су обвезани све каноне прочитати с вечера, у овом броју и канон за трпешће, да на јутро осгану само јутарње и прописане молитве. „По блискости к себи Литургије, они су се и приуготовљавати к њој дужни раније". Врло је корисно такође саме „молитве ка причешћу" да свештенослужитељи прочитају непосредно пред самом службом, „тако, да између читања молигава и Литургије не остане ни мало времена и да се не може упуштати ни у какве разговоре с домаћима", да на тај начин затим саму Литургију сврши под утецајем онога срдачнога — покајнога расположења, какво молитве те производе и треба да производе у души онога, који верује. (По пастирском Богословљу писма прот. Евг. Попова. Њрл1К 1874. г. Ч. II, стр. 148 — 144).* §. 26. Има свештенослужитеља, који, не спремивши се к Литургијн с вечера, читају иравило и вечерње и јутрење за време службе у цркви, како оно на вечерњу, или јутрењу, или на свемоћном бденију и т. слич. Такав поредак никако не одговара свом назначењу. Излази, као да би правило било више сама вечерња или јутрења, која свештеник свршава, пред Литургијом. — Но ко се може с тим сложити ? Могуће ли је, на пример, правилом заменути слушање или читање канона нразнику или светоме, који се чита на јутрењу ? — По овоме Устав црквени позитивно не допушта читати правило за време вечерња или јутрења (Правило за оне који се спремају к св. причешћу, у Правилницима). — Тим више, свакако, греше они, који сасвим пропуштају правило, све или део један од истога по лености и немару. — Но ако по каквом оправданом узроку, на пример, ако мора пред Литургијом да крсти младенца, који умире или да причести на самрти болесника, свештеник заиста не може испунити правило црквено пред Литургијом, то у таком случају он може служити и не прочитавши правило. — Но за * Самом собом равумева се, да осим узакоњеног правма пред лигургијом никако се још не вабрашује читати друге молитве иди акатисте, павећи по асељи или усрдности свештеника. — У требнику Петра Могиле има особиТИ КанОН КХ ПрНЧД1(ЈСНТН> СВЛ||Ј!ННК1УМ2.