Српски сион

Б р . 42.

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 681.

тим по свршетку службе он је дужан испунити све, што је пропустио. Једне само молитве к цричешћивању треба да су прочитане од свакога служитеља увек пред Литургијом без одлагања. §. 27. Свештеник и ђакон, приступајући к свештенодејству Литургије, дужни су бити чисти не само душом, него и по спољашњем своме изгледу. Ради тога су обвезани чувати у пристојној чистоте не само тело, него и одежде своје. А ако се у кога од њих покажу одежде нечисти или издеране, то ко од такових дрзне служити у сличним одеждама, греши: јер тиме понижава Христа Бога, који истинито пребива у пречистим тајнама Овојим. По овоме свештенослужитељи треба свакако да се старају, да имају одежде, ако и не богате, то увек чисте и пристојне. Уједно с овим свештеник и ђакон треба строго да пазе, да им је коса увек зачешљана, лице умивено уста испрана, нокти подрезани и то не само ради части Божанствених Тајана, него и да људи на њих гледајући у љубећи руку свештеника, не огорче се чим год, а уједно с овим, видећи достојну спољашњост код свештенослужитеља, и сами се науче нрисуствовати при свршавању Литургије достојно и пристојно у славу Божју (Оучит. Изв-кст.). Ако који од свештеника и ђакона има велике бркове, то такови треба да их свагда тачно подрежу, да за време причешћа не квасе их у крв Христвву (Дополнени ка Оучит. Изв^кст.) §. 28. Сваки желећи причестити се дужан је побринути се такође о томе, да сваки нут с вечера тачно очисти зубе и испере уста, да не би, испирајући уста у јутру, прогутао воде и на тај начин не метне препреке к свршавању тајне. Не забрањује се такође испирати уста и ујутру; но ово ваља чинити с великом пажњом, да не прогута воде противно уставу дрквеноме (Оучит. Изв-кст.). У осталом, ако би свештеник, умивајући се у јутру, сврх свакога очекивања, прогутао капдве воде пред службом, тада ово не треба да служи за њега пренреком за свештенодејство. „ Јер би, као што праведно иримећава св. Тимотије Александријски, иначе сатана, нашавши случај удаљити нас од причешћа, чешће почео чинити с нама то исто" (пит. 16.). §. 29. Догађа се овда-онда неки особито

не сасвим здравим свештеницима да проведу пред службом безсане ноћи, и то збуњује неке дотле, да се они ј таком случају одричу сасвим од свршавања Литургије. То није сасвим основано. Јер но самом појму о сзеноћним бденијима, која се одређују код нас уочи великих иразника, то су на име такови празници, пред којима верни, а у том броју свакако по нреимућству свештенослужитељи, дужни су не спавати, него молити се Богу у току целе ноћи. Огуда то, по уставу и Литургија у те дане бива „гао рапије труда ради неуморнога". Осим овога уочи Пасхе и сада још сви верни обвезују се не спавати целу ноћ никако. Међугим тајна Евхаристије и у тај дан так^^е се свршава, као и у све друге дане (Унор. Устав Церк. на св. Пасху), У осталом за избегнути разне недоумице свештенослужитељи, који пате од бесанице, ипак су дужни лећи да спавају у своје време пред сваком службом по обичају. При том они никако не ће бити криви, ако им слаба природа њихова не да спавати, као што треба, а по овоме и служити могу после тога и дужни су увек без сваке сумње и опасности. (Дополн. ОучИТ. Изк^кст.). (Наставиће се.) Један разговор са Његовом Светоети Патријархом ерпеким Георгијем Бранковићем. Од једнога врло угледнога господина, замољени смо, да штампамо овај део његова разговора са Његовом Светости патријархом Георгијем. „Дозволите ми, Ваша Оветости, да сажалим неуљудно писање новосадског „Браника" о Вашој Оветости, које се писање, држим, не слаже с истином и које је писање само по себи, својим анимозитетом, безобзирним тоном и провидљивом тенденцијом, неморално к неродољубиво" 1 . —- Имате право шго жалите то писање, одговори седи патријарх, не мене ради, јер таква грдња не допире до висине мога престола. Жалите, као што и ја чиним, ради општега добра, које највише трпи и губи од такве штампе. Но, ако је таква штампа, као што држим да јесте, на штету и погибао општега добра нашег, онда није