Српски сион

С тр . 784.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 48.

члану Радивоју Врховцу. — Шаљива пгра у једиом чину „Кривотворци" од Мпте Калића пздаје се на оцену члану Јовану Грчићу. — Примају се за Летопис „Мирте", песме Алексе Шантића. — Прима се за Летопис оцена Јована Скерлића на роман Милана Недељковића „Прелож" и издаје се редакционом пододбор/. — Према извештају члана Радпвоја Врховца прима се за Летопис чланак Моје Мвдића, „Анакреот, Шилер и П. П. Његош". Још су расправљене неке ствари о пптомцима под управом Матпце Српске. (Управни Одбор „Матице Српске") држао је 18. новембра (1. децембра) о. г. своју редовну седницу под председништвом А- Хаџаћа, председнпка друштвеног. На извештај председпиков, да су преминули чланови Матичини: Милош Пауновић, трговац и општински начеоник у Ст. Пазови и Владан Арсенијевић, професор српске учптељске школе и члан књижевног одељења „Матпце Српске", одао је уиравни одбор уобичајену почаст успомени тих чланова Матичиних. — Узета је на знање одлука заједничке с.еднице уттравног одбора п књижевног одељења о непопуњењу стипендијског места у задужбини Ђене Брановачког и жене му Иде. — Узета је на знање одлука судска о осгавини Стевана Стојаповића из Ердевика. — Иајавиће се захвалност „Чешкој Академији Наука цара Фрање Јосифа I." у Прагу, која је у замену за Матичин орган Летопис и остала издања послала сва досадашња њена издања философско-друштвене и историјско-филолошке класе, на броју 82 књиге. Поднеће се кр. угар. министарству просвете и црквених послова прорачунн Матичини за г. 1901., које је књиговодство преипачило прежа одлукама овогодишње скупшгине и ирема примедбама, које је министарство учинило на прорачуне Матичине за г. 1900. — Члан Матпчин п књижевног одељења Владан Арсенијевић, професор српске учптељске школе у Карловцу, желећи још за живота свога поклонити „Матици" своју библиотеку, у којој има око 5000 свезака, затражио је на самрти својој, да „Матица" пошље свога изасланика који ће из ње гове библиотеке одабрати оне књиге, које „Матица" у својој библиотеци нема, а остале да припадну српској великој гимназији Новосадској и српској препарандији у Карловцу. Како је библнотекар друштвенп др. Ј. Радонић препречен бпо да оде у Карловац, то је изаслат чиновник Матичин Душан Станковић, који јејош за живота, сада већ нокојног Владана Арсенијевића, књпге одабрао, у четири велика сандука спаковао и овамо послао, и с нокој-

ником се на опелу згодним говором опростио. Узет је на звање месечнн извештај књиговодства о стању улога и готовине. — Узет је на знање извештај председников, да је каса 1. децембра о. г. изненада скронтрована н даје сасвпм у реду нађена. — По мишљењу фискаловом дате су неким дужннцима дозволе, да могу бестеретно отписати неке парцеле од својих заложених непокретностн. Издато је на пупиларну сигурност више зајмова, у износу око 11.000 круна. Други предмети били су адмпнистративне и економске природе. У Босни и Херцеговини. (Богооловија у Рељеву). На Српском Православном Богосдовском Училишту у Рељеву именовани су: протојереј Милош Лали%, досадањи катихета и професор у Кр. Великој Гимназији у Госпићт, за дефинитивног управитеља, * а свршени слушаоц источно-православног богослсвског факултета у Черновицу Тома ПоиовиЛ за суплента. Досадањи професор протојереј Станко Жупански разрешеи је од даљег службовања на властиту молбу. У Србији (Велика Школа.). Министар просвете п црквених послова одредио је г. д-ра Каменка СуботиЉа да радп на уређењу п преустројству библиотеке Велике Школе. Као иомоћник при томе раду биће му г. Милутин ЛоповиЛ, приправник гимназије Краља Александра I. Разне белешке. („Браник" се умиљава.) Допуштајућп своме „капуту" све, „Враник" нас је и у 138. броју почасгвовао обиљем недоказаних тврдња и ,,популарних" погрда, којима од неког времена конкурише и самој „Застави". Који познају големе јаде око „Враника", веле, да се „ноблес" тиме умиљава „Застави" и радикалима. Зашто, није тешко погодити. Но како било, — Браникова грдња је престала већ бити увредом. Биће нам лично сасвпм право ако „Браник" за погрђивање „Срп. Сиона" отвори и сталну рубрпку, која бп карактеристику Браникову тим очигледније прпказала. Колико је пак погрђивање његово у служби општега добра, — можда у „Бранику" о томе, под теретом дешператних брига за партију и будуће мандате, нису доколни да мисле. По 139. броју „Браник" је опет просуо свој „ноблес", „снагу своје борбе". Наиме, „подигао је доказе, који леже на улици, па их поредао". С таким доказима не можемо имати посла, тим мање, што се „Браник" и ако збуњено па неспретно, али ипак — пзвињава, тако много, да је своју кривицу потнуно — доказао.