Српски сион
Б р . 48
„СРПСКИ
сион.-
С тр . 783.
тиме олакшају себи терет и ојачају заједницу, у којој би већим приходом боље осигурали себи свештеника бољега, а уз то сталнога. Али се у томе усијело или слабо или никако. Народ наш воли патити, само да има своју засебну парохију, ако не баш данас, а он мисли, да је боље и икада, неголи никада. Него се може чути, да би на вишу заповијест неке парохије ипак пристале на редукцију, али саме неће да то закључе. Зато би можда било добро, да високи народно-црквени сабор одреди редукцију у интересу и парохија и свештенства, Што се тиче располагања са мјестима, која су се правилно могла понуњавати, потписана је по закону поступала; на сваку унражњену парохију исписиван је по могућности што прије стечај, но много је стечајева остало без успјеха ради оскудице наше у свештенству; а кад се јавило њих више свештеника на коју парохију, стављала је потписана тројну кандидацију за избор између најбољих кандидата, и може народу у похвалу, а себи на понос и утјеху рећи, да су скоро свагда бирани понајбољи између кандидата, и да су избори текли свагда по закону, на што се пазило овдје и прије, а и посље избора приликом нотврђења изборнога. А ако је компетовао само један молитељ, што није ријетко бивало. саопштавана је молбеница црквеној општини на изјашњење, прима ли дотичнога за пароха или жели поновни испис стечаја и према закључку црквене скупштине слиједило је даље решење. Обављено је свега избора, и услиједило потврда односно именовања и то: 1 протопрезвитера, 34 пароха и системизирана парохијска помоћника; а до избора протопрезвитератских капелана и ђакона није нигдје ни дошло, један је само стечај био и поновно расписан за протонрезвитератскога капелана, но и тај је безуспјешан остао. Осим избора било је и именовања мирских и монашких свештеника за личне и парохијске помоћнике и администраторе парохија, како је кад цотреба изискивала. (Наставиће се.)
ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просвет> ног живота. У Митрополији Карловачкој. (Седница Архидијецезалне Конзисторије) заказана је за 28. новембар (11. децембар) о. г. (Избор). За системизованог нарохијског помоћника у Башахиду изабран је једногласно јереј Ђура Николи% , досадањи парох у Новом Сонтивану. (За админиотратора парохије) у Двору ностављен је јереј Жиле Грубор, досада администратор парохије у Горњем Карловцу. (Град&а Народнога Дома.) Дана 19. (2.) новембра о. г. одржана је у канцеларији народноцрквенога тајништва у Карловцима офертна минуендо лицитација ради издања градве срп. нар. цркв. здања за средишна автономна звања и саборницу. Као најбољем нудиоцу градња је издана архитекту г. Владимиру ЈТиколићу уз прорачунску грађевну цену. (| Јереј Дане пл. Будисављеви!) администратор парохије у Дебелом Врду (Горњо-Карловачка диЈецеза) преминуо је у Госноду 15. (28.) новембра о. г., у 56. години свота живота. Рођен 1844, а рукоположен је био за презвитера 1869. Служио је као свештеник у Тишковцу, Осредцима, Јашану и напослетку у Дебелом Ерду. Био је једне саборске периоде п послаником на земаљском сабору. Лака му земља и в>кчн4А пал»<лтк! (Квижевни Одбор Матице Српоке; имао је у четвртак 16. (29.) новембра о. г. свој редовнп састанак под нредседништвом А. Хаџића, председника друштвеног. На извештај председников о смрти проф. Владана Арсенијевића члана Књиж. Одељења одазвао се Одбор устајањем и ускликом „Слава му!" Уједно је решено, да се умоли Књиж. Одељење, да одреди једног свог члана, који ће говорити у спомен и славу покојникову. — Председник чита писмо дра Оскара Ажбота, свеучилишног проф. у Вудимпешти, у ком захваљује на избору за почасног члана Матице Српске. — На предлог секретара друштвеног умолиће се госп. Антун Фабрис у Дубровнику, да за Летопис напише студију о врлом српском књижевнику, пок. душ-Ивану Сгојановићу. — „Мађарско историјско друштво" у Будимпешти присгаје на измену издања. Уједно тражи, да им се за орган, 82агас1ок" шаље извештај о књижевном раду Матичину, на што се радо пристаје. — Расправа дра Лазе Костића „0 Јовану Јовановићу Змају и његову певању" издаје се на шшљење