Српски сион

С тр . 782.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 48

окружних иротопрезвитера, 1 администратор протоирезвитерата, 63 пароха (1 међу тима иочасни нротоирезвитер) 5 администратора, 5 капелана, 4 ван парохијске службе, 6 умировљених, — свега 89; а монашкога реда: 3 игумана, 1 придворни; 20 јеромонаха и 1 умировљени игуман — свега 25, осим тога два монаха. Статистику ову слободна је потписана изнијети славној скупштини ради тога, да се види превелика оскудица на парохијском свештенству у епархији нашој, јер су горњи бројеви, омјерени о потребу службе, сувише слаба пропорција. По одбитку наиме од укупнога броја 89 мирских свештеника 6 умировљених и 4 ван парохијске службе, остаје истих за нарохијску службу на расположењу свега 79, а но Прев. Рекрипту требало би 103 иароха, 8 системизованих парохијских помоћника и 4 нротопрезвитерска канелана — 115, дакле 36 мјеста парохијске службе остаје не иоцуњених. Осјећајућии претешко ту оскудицу на парохијском свештенству, потписана се од 1893. па до данас обраћала с молбом на надлежно мјесто, да се оскудици тој помогпе. Резултат тих молби био је, да је пре 5 година исхођена дозвола, да се 7, епархије наше, богослова ирими са нижом од прописане претходном, снремом у богословскп завод у Задар, уз годпшњу из клирикалнога фонда штипендију за свакога од 200 ф. а уз обвезу, да по свршеним богословским наукама ступе у парохијску службу епархије наше. Од тих богослова 3 су до конца 1899. наступили парохијску службу, 1 је завод напустио, а 3 нису се још снремили за рукоположење. Пре три пако године дозволио је свети архијерејски синод наш, да ученици гимназије у Еарловцима из наше епархије уживају већ за УП. и УП1. гимназијски разред штипендију од 120 ф. годишње и благодјејаније, ако се обвежу по свршеним наукама гимназијским ступити под истим условима у богословију, а по свршеним наукама ступити у клир еиархије ове; и од такових богослова имамо сада у Карловцима из епархије наше свега двојину, и то у другоме разреду. Но то је за садању потребу, као кап воде на вруће гвожђе, када се узме у обзир, да је и међу садањима дјејствителнима свештеницима слабих, који требају личнога спомоћннка,

и такових, који ће у мировину, јер не могу служити без помоћника, а међутим ће и смрт тражити своје проценте. Потписана је покушавала, не бп ли из страних епархија могла добити, било свршених кандидата за чин свештенички, било свештеника за потребе службе у еиархији нашој — но слабо се и у том успјевало. Из епархија, у којима су по свештенство повољније материјалне прилике не радо се нрелази на горе, а из епархија, у којима су прилике сличне нашима, нема свештеника на претек као ни код нас. Инак је прешло у епархнју нашу и то: 2 свршена богослова из епархије горњокарловачке, 1 из бачке, 1 из будимске, и 2 су из архидијецезе; но од тих су само она двојица из горњокарловачке епархије и један из архидијецезе наступила иарохцјску службу овдје, а од оних из других епархија: 1 је монах, а 2 су у служби ван парохије; осим •гога прешао је у овом перијоду и 1 свештеник из архидијецезе, али се послије неколико година, кад му се тамо указала боља прилика, вратио, одакле је и дошао. Још се пријављивало неколико њих свештеника и богослова из разних епархија, за прелазак у нашу епархију, али не дођоше овамо. Неке нису пустили овамо због недовољне према постојећем закону спреме, а неки нису могли бити примљени због разних недостатака својих. И тако потписана не имајући куд камо, морала је употребљавати монашко свештенство у службу парохијску. Данас је у служби парохијској 19 јеромонаха, што не одговара сасвим ни користи службе парохијске, а ни манастирске, а најмање је то према објету монашком. Манастири су остали без довољне службе изнутрашње и спољашње, а браћа им изложена у свијету разноме искушењу на штету времениту, а доста пута и вјечну. Но и иокрај те помоћи јеромонашке још је празно преко 30 мјеста парохијског свештенства. Ту није било друге, него скоро сва мјеста протопрезвитератских и системизираних парохијских помоћника оставити не попуњена, а парохије празне повјерити сусједном свешгенику, да их опслужује, како може. Коначно је потписана потпомагала и сама узбуђивала вољу и наклоност у гдјекојих парохија, које у онште имају мало изгледа, да би се икада засебним свештеником могле нопунити, да се нрисаједине оближој јачој парохији, и