Српски сион

Нрој 48.

„СРПСКИСИОН*

С тр . 781.

је дужан такођер узети и узвисити дискос са св. хлебом, дакако само дискос, сасвим не дотичући се чаше, као већ освећење. и за тим читати молитву: н\н приноси/их ти . . и тропар: Господн, иже П јнсватдгц) Т колчу Д8 Х а... са стиховима три пута, по уставу, и овде осветити само предложени хлеб, говорећи : И соткори оуво х л '^ Ек Н - чјсној т'кло Христа чвоегш, -(- прможивх -)ткол1х сватил1х. После овога нека прочита обичну молитву: Шкожг евјти причафдкиритсА... и причести се ио обичају. Ваља само ириметити, да све, показаио више, свештеник треба (64) да говори тпхо, и тек за тим остало после причешћа да свршава на литургији по уставу, као што се показује у службенику. §.70. У свима означеним случајевима (§§. 63, 64, 65), ако се не може наћи друга добра просфора ради вађења новога агнца, то чим свештеник примети на иредложеном агнеду какве недостатке, који прече да се освети, мора он пазити, кад је дознао том да ли до освећења св. дарова, то треба одмах да прекине даље свршавање литургиЈе, по узакоњењу црквеноме (Оучит. Изв^кст.). У том случају најбоље је чим свештеник дозна за какве недостатке у датом агнецу, да изговори: Олака тш"к, ХрТсте Боже, оупоканТе н<нш . . . и остало и када клир одговори отпусно Слака и нмн-к, Господи пол1ил$и и Благослокн, да учини обичан отпуст и да не свршава литургије даље ни у ком случају (ДопоиненТе ка Оучит. Изк^кст.). §. 71. Но ако свештеник дозна о недостатцима предложенога агнца по освећењу св. дарова, а друге иросфоре, из које би требао извадити нови агнец, не може никако наћи, свештеник не треба да нрекида литургије (Оучит. Изк'кст. упореди ниже чланак 3. §§. 73 — 78). Само у време причешћа у таком случају он се има причестити једино из св. чаше, као ираве крви Христове, а за тим употребити и предложени агнец, ако је могуће, дакако само као благословен хлеб, а не као тело Христово, ио показаноме (Види више §. 64. ДополненТ'8 кх Оучит. Изв'кст ). А ако га употребити не може, нека га метне под престол сажегавши га предходно на огњу, као што се °ДРе1 ;УЈе поступати са свим исквареним дарима у залихи (Унореди ниже одс. УШ. §. 156.) 1 1 Случајеви, показани у §§. 63 — 71 ретко се догађају у пракси и називају се казуитиком. Ми их стависмо овде само сгога, што се о њима говори у О^-чит. Изв-кст иге.

§. 72. Само се собом разуме, да је ради избегавања разних показаних недостатака и других сумња к освећењу предлаганога св. агнеца, свештеник дужан свагда пазити пре свега, да би иоскураче и друга лица, која пеку просфоре, зготовљавали их од нравога брашна и како треба. И на тај заиста начин свештеник при том не сме никада дрзнути да служи на просфорама врло тврдим и старим. А ако се догоди служити на таковима кад и кад, то, још не почињући нроскомидије, свештеник мора пре свега пажљиво испитати иросфоре, а у случају потребе шта више и разломити једну од њих, и тек кад се увери, да су у истини оне такове, какве треба да су, служити на њима литургнју без сваке сумње, у славу Божју (Оучнт. Изк-кст.) (Наставиће се)

Извештај епархијеких влаети Пакрачких. (Наставак) Именовање и потврда ђакона, парохијеких помоћника, пароха и протопрезвитера у емиелу дотичних опредијељења. Од 1892. до конца 1899. године, помрло је свештеника мирских и активних и умировљених сврга 27 и то: у активној служби 21, умировљених 6 и 3 јеромонаха; умировљено је од мирских свешгеника свега 12, наиме ; споменутих шест покојника и других 6 и то 4 стално, а 2 ради тешке болестп привремено: 1 архимандрит добио је отпусну грамату из клира епархије наше и прешао у другу епархију. А рукоположено је у том времену свега и то: мирских свештеника 25 и монаха 4, свекупно 29. Од мирских 3 су рукоположена са назначењем ван парохијске службе, и тако је служба парохијска добила свега 22 служитеља, а у исто вријеме изгубила 33, дакле се број парохијскога свештенства смањио за 11 свештеника. А статус монашкога осим 4 рукоположена увећао се доласком нрнвремено двојице из архидијецезе, који нијесу за сада овдје ни једном манастиру причишљени; и тако се број јеромонаха увећао фактично за 3 односно јед» ног, ако се не рачунају као прираст привремено овдје налазећа се она два јеромонаха. И тако је концем 1899. г. свекупни статус свештенства оба реда ово: мирских: 5