Српски сион

С тр . 780.

који стоји у цркви у то времв, кад се један агнец замењује другим ? 0 томе, шта је дужан чинити свештеник, ако иримети неке недостатке у св. агнцу по освећењу дарова, — а такођер у време самога сједињења? и т. слич. Шта ваља чинити ако треба одмах променити агнец, а друге ваљане просфоре за то наИи се не може? Штаједужан чинити свештеник, да уоиште избегне означене опасности1 §. 63. Ако свештеник, свршавајући литургију, примети, да нредложени на дискосу за освећење агнец не приличи чиа год за свршавање тајне, на пример, ако иримети на љему неопажену на проскомидији плесан и т. сл., — то, ако ово буде до освећења дарова, свештеник је дужан отстранити неприлични ка освећењу агнец (на други дискос или на тањирић на жртвенику), а место овога узети другу просфору, свежу, чисту и пшеничну, и изговарајући над њом извесне речи из проскомидије: Их косполшнаше Господа и Еога... и т. д., извадити обичним поретком (као што се казује у проскомидији) новп агнец, за тим ставити га на дискос, разрезати (пожрФтн), пробости, окадити и покрити покровцем, и за тим наставити литургију од онога места, где је прекинута, и осветити дарове по обичају. §. 64. Но ако свештеник сазна о каквим недостатцима предложенога агнца непосредно иред кзговарањем речи Христових (прТмите н ддит« и остало), или у време самога освећења часних дарова, тада се осим надлежнога приправља другога агнца (као што је показано више у §. 63), свештгник мора вратити натраг и почети поново од речи: Ох силш и лш влажжнл1и силалж и остало, дакако, говорећи те речи тихо као што одређује устав, и ионовити тихо и она места, која ио уставу треба изговарати гласно,ако их је већ изговорио, а затим наставити свештенодјејство, као што је показано у служебнику, по обичају. §. 65. Тако исто мора поступати свештеник и у оном случају, ако се иред великим входом и после входа, св. агнец не нађе на престолу, било да су га појели мишеви усљед каквог чуда и т. сл. Само у оваком случају свештеник мора прво и прво, да потражи, изгубљени агнец и ако га заиста не нађе, тек онда побринути се за вађење другога агнца по показаноме (§. 63. Оучит. Изк'кст.) У осталом, ако би изгубљени и нађени агнец

био начет од мишева, или пак упрљан прашином или песком и т. слич. то и у овом случају најбоље је извадити нов агнец и за тим продужити и на њему литургпју по уставу (Дополнжп кх Оучнт. Изк'кст.). §. 66. Ако се оваке неприлике (види: §§. 63. 64. 65.) догоде после освећења дарова, тада дознавши, да агнец не приличи за освећење или ненашавши га на престолу, свештеник мора одмах прво извадити нов агнец по показаноме (§. 63.), и затим, почевши од молитве : Ох силш А л»и вллжаншлш силдлш .. ., како ваља осветити овај (дакако изоставивши при овом освећење св. крви, ако се ово већ свршило) и за тим наставити литургију од места, на ком је стао, по обичају (упор. §. 64.). §. 67. У свим оваким случајовима, кад се предложни агнец покаже незгодним за свршавање литургургије (вид. §.§. 63. 64. 66.), свештеник, приправљајући нов агнец, не треба тај пређашњи агнец да баци без пажње, него прижљиво да га сачува, као што је показано више (вид. §. 48), и за тим, по причешћу св. тајнама да га употреби као свети хлеб, премда и не као претворени у тело Христово, но свакако као самим својим назначењем достојна уважења особите почасти. §. 68. Народ пак у цркви у то време, кад се искварени агнец замењује другим, не треба да остаје без сваког занимања, него најбоље у то време да га иевци занимају појањем догматика или другим свештеним песмама, или читањем псалтира или поучењем и т. слич. тако, да верни при том и не примете, да се нешто необично свршава у храму, да се на тај начин по могућности не да ни најмањега повода к саблазни или сумњи онима, који се моле Богу (Допол. кх Оучит. Нзк^кст.). §. 69. Ако свештеник примети, да је предложени агнец неприличан за свршаввње литургије у време самога причешћа, то ће и у таком случају узети нову, чисту просфору и, извадивши из ње нови агнец и положившд тај на дискос по Уставу, као што је показано на проскомидији (упор. више §. 63.), вратити се к речима: Кх нофк, кх нгсже предана екн кд1ш . . . и нри том поновити и речи Госиодње: прТилшт( и ддите . . . и т. д. и за тим, испустивши све, што се односи ва св. крв, продужити молитву: полшнакмре оув«)... и тки><& ц> твон^х . .. по обичају. При овом свештеник