Српски сион

.СРПСКИ СИОН".

С тр . 779.

не откривају као очевидни нападаји на добро других, и што се нарочито у своме првом постанку показују као невини и незнатни. Али ако би се ипак при поближем испитивању нашло, да су такви преступци или потицања на њих несравњено важнија била, но што они многом на нрви ноглед изгледају, да су потекли из врло нечистих извора, и да су више пута наводили на најнеправеднија дјела, више пута били врло убитачни по праву срећу људску: ми би морали себи у свету дужност ставити, да те обмане откријемо и да се скривенијем, али с тога може бити у толико оиаснијем непријатељу наше наравствености и задовољства одупремо. И тако исто бива с наклоношћу к подозрењу, с претјераним неповјерењем према другима; о чему ћемо данас више говорити, пошто намје дало повода данашње Јеванђеље, и за то ћемо прије свега у тишини замолити Бога за помоћ и благослов. И вл 'кзх вх кораклћ, преид«, и прТиде во скои градх. И се принесоша разсиавлжа (жилалш), на одр -к лшафа: и вид *ккх 1ис8са К'кр8 н\%., рече разславажомВ: дерзаи, чадо иж^факЈтсА ти гр ^ксн ткои ...... Еид*ккше же народи, чбдишасА, и прослакиша Бога, дакшаго кластк. такок8к> чеаок^кк^/их. (Мат. 9, 1—8.). У понашању, ко.је је одговарало најстрожијим захтјевима божанског закона, у животу, које је у еваком погледу заслужно да се божансквм животом назове, сам Господ наш не могаше да избјегне различитим кривим тумачењима Свога рада и Својих намјера. И овдје, гдје с благонаклоњеним срцем умирује и исцјељује неког паћеника, којег је болест (као што се види из 5 главе Јованова Јеванђеља) била може бити пошљедица претходних погрешака раскалашног живота, и овдје неколицина присутних подмећу Његовим ријечима, које ништа друго не садржаваху већ утјеху и обећање помоћи, лажан смисао: — тако да их је с благим укором упитао: Зашто мислите тако лукаво у својим срцима ? Они су по свој прилици држали такву сумњу за куд и камо незнатнију погрешку, него што ћемо ми онда држити, кад будемо с позорним испитивањем размишљали о њој и о наклоности к сумњи у своје ближње. С тога ћемо данас истраживати: 1. Шта се разумије под сумњом и наклоношћу к сумњи; 2. Из којих она извора потиче; 3. Како она дјелује, и ^4. Како јој се можемо одупријети.

I. Наука, која нас учи, да о сваком човјеку најбоље мислимо, мора се додуше ограничено разумјети, ако она има да садржаје прави, за живот прикладни пропис. Никаква нам дужност не може заповиједати, или шта више, у том се никако не састоји дужност, да оно за добро држимо, што за то не можемо признати, кад имамо разлога, да ио свој прилици противно држимо за извјесно или шта више за претежно. Кад би на примјер било могуће да с онаквим људима, за које ми јамачно знамо, да су нас или друге поновно обманули или указано им повјерење срамно злоупотребили, ипак поступамо као с добрим, вјерним и погатеним људима? Они су повјерење својом кривњом изгубили. Али додуше оном, који полаже неко право на наравствену доброту, приличи, да се чува, да никоме на жао не учини незаслуженим неповјерењем, шта више да над оним што му је неизвјесно. рађе изриче врло повољну него ли врло ногибељну осуду и да бар нигда без довољног разлога о другим зла не мисли. Противне погрешке називљемо сумњом с изразом, који је већ сам по себи особито значајан јер тим се иозпаје, да је то сумња емишљена као заблуда и предрасуда. И о таквим се љу. дима каже, да су они имали наклоност к сумњи или да су били к томе наклоњени, који или у опште гаје неосновано неповјерење према роду човјечјем, или се даду лако завести, да се занесу таквим неповјерењем према другима. (Свршиће се).

0 тајни причешћа и о свршавању Литургије. Превео: Григорије А. Николић, парох Иришки. СНаетавак) Чланак 2. п Нзћ Оучит. Из г кст. 0 особитим случајевима, који се могу десити ири свршавању литургије у погледу Агнца, као матерцје тела Христова. — Шта треба да чини свештеник, ако пред освећењем дарова дозна, да иредложени Агнца не ириличи за свршавање литургије ? — Шта ваља чинити, ако свештеник дозна о том неиосредно иред освеЛењем? 0 Агнцима, који случајно нестану са жртвеника или са ирестола у време свршавања литуреије. — Шта треба чинити са остављеним агнцем, кад се по неком законитом узроку исти замени другим? Чим да се забави народ,