Српски сион

С тр . 778.

„СРПСКИ сион.«

Б р . 48.

свето, мило и драго. И зар су то мање муке од мука телесних ? Овима се убија живот телу, али мукама оним убија се души блаженство, вечност и спасење. Да отрпиш и те муке, драги Хришћанине и мили Србине мој, треба да те ресе три хришћанске добродетељи, којима је оснажена била и душа Св. Димитрија, треба ти снаге, којом је и он опасан и укрепљен био; треба да ти је вера, љубав и нада у Бога чврста као кремен, топла као сунце, непомична као гора. Таква вера, љубав и нада даје снагу, која свакој сили и наеиљу одолева, сваку неистину и неправду побеђује, сваку грешност човекову посрамљује, а без које снаге нико не може испунити нити дужности хришћанске, нити позива свога, на послу положаја ма којега. Та се снага зове прегорење самога себе, које светли и са мучеништва Св. Димитрија. А самопрегорења је данас мало, ма где га тражио, мало га је, јер је мало вере и уверења, љубави и одушевљења, наде и истрајности. Зато је мало и великих људи и великих дела. Данас се радије слади него ради, радије руши него гради, радије замера него ствара, радије заповеда него слуша, радије пакости него љуби, радије одмаже него помаже, радије ишчекује него заслужује, радије речима размеће него плећи подмеће. А у свему томе нема истините вере у Христа, љубави за Бзегове истине и наде у њихову победу У свему томе нема убе^ења, а без овога нема уверења; нема љубави за истину и опште добро, а без ове нема одушевлења, а без свега тога — нема самопрегорења А њега баш требамо. Треба нам га и у цркви и у школи, и у породици и у послу сваком, позива сваког, на положајима свима. И кад га буде било, биће онда друкчије свима нама, целом нашем народу, његовом напретку, његовој срећи и дао Бог лепшој будућности. А да тако буде, ево нам и данас износи св. црква пример какви треба да будемо, каквом снагом да се опашемо. Понесимо тај пример из дома Божјег дому своме, нека нам увек светли, а у

светлости његовој нека нас самопрегорење Св. Димитрија подсећа, шта смо све дужни и као Хришћани и као Срби, у позиву своме, на положајима свима чинити и претрпети. Амин. Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ.

0 наклоности к сумњи у евоје ближње ОД ДРА РОЗЕНМИЛЕРА. Превео с њемачког Милан Поповић. У добру напредовати, с непрестаном се ревношћу око тог старати, да мудријим и бољима бивамо: у том се, о Боже. у том се састоји наше одређење, тако нас ти позиваш. 0 кад би ми којом срећом слушали глас Твој — глас очев, који не тражи ништа друго од нас него нашу праву срећу, кад би Твоје заповједи све радосније и радосније испуњавали! 0 кад би ми с тога све јасније и јасније познавали своје дужности, нарочито свете дужности, које имамо да испуњавамо ирема својим ближњима и кад би према томе на том радили, да с никаквом неправичношћу чак и с незаслуженим неповјерењем и и увриједљивим подозрењем у другима не изазовемо бол, већ да свугдје, и у мишљењу и у раду покажемо благонаклоњено, човјекољубиво срце. Има преступака, које сви, који слободније мисле, чим их само именују, сматрају као преступке, као прекршаје божанских наравствених закона, као гријехе и пороке и као гнусне. У то се убрајају све врсте очевидне преваре, незаконитих угњетавања, злостављања и насиља, с којих смо криви својим ближњим. Уз то је сасвим јасно, да би онај свијет, у коме би свугдје овладале такве неиравде, за кратко вријеме постао сједиштем невоље; и да би се с тога свак, који од своје стране к томе доприноси, да се помути и оскрвни врело чиетих радости и вишег блаженства, које је милостиви творац на земљу спустио, сматрао као кажњив злочинац и непријатељ човјечјег рода. Али има такођер других преступака, који су у основи мање кажњиви, нијесу мање прекршаји божанског закона од оних, али се за то мање држе и лакше се извињавају; јер они или превећ ласкају наклоностима људским или се великим примјерима потпомажу, или се покривају случајном везом с добрим својствим онога, који гријеши; или такођер с тога што се тако јаено