Српски сион

Б р . 48.

„СРПСКИ

СИОН."

О гр . 777.

Није презао хоће ли то бити по вољи цару, ал' је зиао, да ће ради тога изгубити и царску милост и своју главу. Но Св. Димитрију милија беше милост Божја од милости царске, милија нада у награду Христову него цареву, милије му беше изгубити главу него своју огрешити душу. Цар је све то дознао и Св. Димитрије мораде цару на одговор. Знајући, да се после тога одговора своме дому више вратити неће, но да га чека мученичка смрт, раздао је, пре поласка цару на одговор, сво благо и богатство своје сиротињи. „Раздао је земно благо, да потражи небеско". Храбро је ступио пред цара и говорио му одважно и одсеком, као што говорити уме, као што увек и говори човек дубоког уверења, свестан онога што хоће и онога чему тежи. Признао је да верује у Христа и једнога истинитога Бога, да шири Христову веру и науку и да брани свакога ко се у име Христово крсти, Христа верује и Христову науку слуша. И осим свега рече цару и овако: „Јеси ли слеп, ти царе и с тобом сви они, који се клањају којекаквим киповима, које су људи својом руком начинили, а не ћете да се клањате јединому и невидимому Богу и од њега посланому искупитељу Исусу Христу, коме се ја клањам и кога исповедам, и тврдо ћу га и одсада свагда исповедати и славити". После ових речи цар је плануо љутим гневом и заповедио, да Св. Димитрија баце у тамницу из које више неће угледати сунца ни месеца. Тако је заповедио мислећи зар, да ће се Св. Димитрије тиме застрашити, те вером својом поверити и Христа се одрећи. Но се преварио. Славећи Господа, исповедајући веру и наду у Христа, сишао је Св, Димитрије на дно у тамницу са једном само жељом, да за славу Христова имена и Јеванђеља узмогне и крв своју пролити и мученичку смрт претрпети. И та му се жеља испунила. Кад је на крвавом позоришту младић Хришћанин Нестор победио и копљем пробо најмилијега царева борца Лија, на заповед цареву био је и он мачем посечен. Али, кад је цар дознао, да је

Нестор пре него што ће се почети борити с Лијем био у тамници код Св. Димитрија и молио од њега благослов и помоћ његових молитава за ту борбу, а верујући, да је Нестор само помоћу благослова и молитава Св. Димитрија победио Лија, цар плану још љућим гневом и заповеди да војници Св. Димитрија копљима у тамници убију. Царска се не пориче, и војници извршише цареву зановед у данашњи дан. Под ударцима копаља, у грозним мукама и мученичким патњама, Св. Димитрије испусти своју светитељску душу, славећи Бога и призивајући лепо име Исусово, блажен изто је за Христа и Нзегове божанске истине могао и мученичку смрт претрпети. Ето, љубазни моји, тако нам св. црква казује о Св, Димитрију, а у тој причи и нас учи: каква треба да је и наша вера, а у вери преданост Богу и самопрегорење себе самих. Истина је, да су данас времена друга, али наша вера треба да је иста, као и првих Хришћана. Да ; друга су данас времена. Некада се вера у Христа казнила смрћу, данас је чудно не бити Хришћанин. Негда су са именом Хришћанина спојене биле мученичке патње, а данас положаји и власти, разна добра и преимуштва. Каква разлика изме|у некад и данас. Али, каква разлика и у Хришћанима оних и данашњих времена! Као да је престало доба мученика, Али не зато што нема више оних који би мучити хтели, него што нема оних који би се муци приволели. Оних првих и данас има. Ако не муче тело, хоће да убију душу, а тих се по речима Спаситељевим и треба бојати. Ако не боду копљем груди, хоће да ти спале савест; ако не засипају камењем, траже да ти образ погазе; ако не бацају зверовима, раскидају ти срце и душу; ако не секу главу, али траже од тебе, да се одречеш своје свести, своје мисли, свога уверења, поноса људскога, те да збориш неистину за истину и чиниш неправду за правду, да хвалиш чега се грозиш, да кудиш и каљаш што ти је