Српски сион

Б р. 3.

„СРЦОКИ СИОЊ"

О тр . 47.

своју цену од ползе, коју узрокује, а који може више ползовати него општи целога народа језик?" 13 Тога се он држао. Али је мало било његових иристалица, већ је само настала збрка. Једни еу хтели да се њега држе, те да пишу пародним језиком; други су писали старо-словенским ; а трећи су мешали оба та. Већином се нреводе, и то доста рогобатно, рђава дела немачких и талијанских писаца Ако се но каткад и папише које оригинално дело, то је тек само слаба комгшлација и плагијат без иолета и народног духа. Правих, богодапих песника скоро ни нема. Књижевпошћу се и пе бави нико озбиљно, већ се само, рекби из ће<1>а, површпо што напише, преради или преведе. Први песник тога доба јесте Захарије Орфелин. Од њега имамо прву књижицу која је штампана у Млеци 1701. под натнисом: „Плач Сербији" и иревод „Световашемладога человћка." Прећи ћемо ћутке преко осталих сувремених песника, као што су: Јов. РајиЛ^ Трлајн%, њ Дошен, 16 Гаврило КовачевиЛ ,' 7 па ћемо се за час зауставити па ВиЛеншију РакиЛу, да том приликом разгледамо његов рад на књижевној појезији српској. Пре свега да испишемо сва његова дела „сочиненнал стихами" по хронолопгком реду, па да видимо, колико је овај неуморни књижевник, осим на богословском, још и на пољу нојезије привредио. По реду су ова: 1.) „ПћспБ историческа о жизни св. и праведнаго АлексЈл человћка божЈа" сочиненнап вљ Будиму 1798. Овај је снев доживео шест издања. а преведен је и на бугарски. 18 2.) „Ц в'1зтђ доброд!угели," превед. ст> греческаго па слав.-серб. лзнкђ в'б Будим г ћ 1800. 19 3.) „ПћснБ черногорска о побћди надљ 18 Летопис кљ. 161. стр. 17. 14 0 томе на другом месту. 15 Види опширно о њему књиж. студију Н. Андрцћа у „Јавору" за г. 1892. бр. 32. стр. 502-506. 16 „Седмоглава аждаја," 1803. г. Спевао „Устарак сргг. под К.-Ђорђем 1804." и „Аделаиду адпјаску пастирку". 18 ШаФарик 296; Новаковић 46. 19 Пов. 50.

скадарскимт. Пашомљ Махмутом Бушатл1ом г б Јул. 11. л. 1796. и 22. септ. 1796." В б ВудимЉ 1803. 20 ' 4.) „Жит]'е св. великом. ЕвстаеЈа Плакиди и св. Сниридона чудотворца". В -б Буд. 1803. 5.) „Жит1е св. и праведнаго Јосич>а прекраснаго", сочинепное стихами. У Венецији 1804. 21 6.) ..Исторја о разоренШ последнћм г Б свдтаго града Јерусалима и о взптш Коистантинополл".Сочин. стихами. У Венецији 1804.22 7.) „ЖитЈе иже во свптшхљ отца нашего Васша Великаго Арх1епископа КесарЈи капиадокшскја." Сочип. стихами. В б БелградБ 17 37. 23 Сви ти песнички списи Вићентијеви, до којих, осим пекојих само, и при најбољој вољи и труду, не могосмо доћи, одликују се простотом, лахкоћом и течношћу стиха. Испевани су на језику славено-српском али гибком и разумљивом тако, да их је народ врло радо читао. Због тога је Вићентије и постао популарним, а некоја му дела доживеше и више издања, Кад одбацимо све махне и недостатке, које би уочила и осудила строго научна критика у његовим несничким производима, ми морамо ипак нризнати значај његових радова, јер они одговараху потнуно укусу сувремепе му читалачке публике, ма да дисаху, као и сви производи књижевних му колега, духом средњевековне забавне књижевности. Газуме се, да би књижевност српска, нрема труду и дару Вићентијеву, украшена била много врснијим и вреднијим литерарним делима његовим, да јој је овај вредни раденик био интелигептнији, образованији. Али о томе, као и о свему што се односи на његов жпвот и рад, проговорићемо потање у засебноме чланку ове расправе. Овде га се навлаш дотакосмо зато, што и на томе пољу заузима неко — и то као што видесмо — доста видно место. (Наставиће се) 20 ШаФ. 395; Пов. 59. 21 ШаФ. 394; Нов. 62. 22 Нов. 63. 23. Нов. 202.