Српски сион

О гр . 46

„СРПСКИ сион.«

бр. 3.

српске, у којој је развијао своју књижевну радњу и наш Вићентије Ракић. То је т. зв. епоха словено-сржка. За иајтачнију карактеристику те епохе могу нам пуслужити речи Д-ра Јов. Суботића, којима заночиње своју књижевну студију. 1 „Кадтз погледимо за сто година у натрагБ на стан^ Кнћижества народа нашега, видићемо нодпуну таму и ииштоћу; тако у турскимт^ провишџнма, тако у аустршским г б областима." И заиста тај перијод литературе наше у мал' не свима граиама њеним, јесте перијод стагнације и мртвила, иеријод лутања и мрака. Књи жевност тадања не имађаше скоро никаква утепаја на народ, коме је управо и памењеиа, јер није никла и није се рпзвијала на народиом земљишту, јер није одговарала ДУ Х У> особинама и потребама тога народа, јер је била туђинска. А зар је и могла имати утецај какав на народ, зар је могла прирасти за срце једноме још неуком народу књига, која расправља о предметима философским , 2 или о иредметима физичкохемијским. 3 Једном речју, књижевност тадања била је само за образованији и ужи круг читалаца 4 . Једини узрок томе био је велики и одлучни утецај туђе књижевности, по на особ књижевности руске. Доласком учених Руса у наше крајеве и појавом црквених књига њихових, поче се у књижевност сриску да увлачи и језик црквеии рускословенски, и Русија носта тада јединим мајданом, из кога је срп. књижевност црнела грађу за облик и садржину своју. Од тога, дакле, времена, на све до пред свршетак педесетих година XIX. века, влада она еистема граматичка, каква је изнета у граматици Мелетија Смотрицког. 5 1 „Ш>ке чертеизЂ повђетнице сербеког кн1>ижеетва 1 '. (ЛђтописЂ 1846 г. чаотв четверта, год. XX. књ. 75. стр. 104.) 2 Гр Терлаић, Идеа 1793 ; Ст. Раић'в, о недоетатцБхма равсуждешн, 1794. 3 Еман. Јанковић, Како се вода у воздуху раетвара и губи 1797. 4 Суботић у пом. расправи тврди, да је ипак народ „ова д-6да са безграничномЂ дкбавлк) примЈо, и сматрао Ш као драгонД;носи. народву," а то разјашњава тиме, „што је онда народ у своимђ списателбима са вЉромЂ граничеће повЂреше имао". (Л4т. 75. стр. 105. и 106.) 6 Граматици је цотпун натнис овај: „Граматики славеискија правилноје Синтагма потштапијем многогрјешнаго

Управо је смешна намена њена у предговору прештампанога јој издања од митр. П. Ненадовића. 6 Тамо се каже, „како ће се оваким нослом научити ученик и писању српском, ма он и лен био." 7 А каква је била та кобна граматика?* Да не излажемо нотанко, јер овде томе није место, рећи ћемо укратко, да је систем био грчки, језик црквепо-словенски, све збркано једном речју, то беше један рђав комнилаторски почетак. Духу српскога језика није ваљада могла изићи супротнија граматика. И то је сада био једини образац за сав граматички рад! 9 Језиком, скованим но тој граматици, почеше сада радити на српској књижевности, пеки срећније, неки са мање среће. Они, који су били ученији и вештији граматици, писаху (према нашем мерилу) баш лошије; ]0 они пак, који беху невешти, нисаху више према духу народнога језика. Али књижевност још беше у пеленама и ираво туђинче. Истина, овде-оиде чуо би се по који српски тон у појезији, 11 али би брзо умукнуо. Тек од Алексија Везилића 12 и Доситија Обрадовића изгледаше, као да ће наша књижовпост добрим нутем поћи. Доситије је ирви нагласио, да треба писати о правим нотребама народним и на језику разумљивом народу. „Језик има мниха Мелетија Смотрицкаго, в Киновији братства церковнаго виленскаго, при храмје Сошествија Пресвјатаго и Животворјашчаго Духа назданом странотвујушчаго снисканоје и нрижитоје љето воплошченија Бога Слова 1018." 6 Ненадовић је 1756. г. црештампао ову граматику са издаља јој од 1701. г. у Римнику. ' Упор. „Слав.-срп граматика до г. 1847." од Ђ. Магарашевића у Летоп. 161. стр. 9. 8 Види потање о њој у 11)1(1. стр. 9 —12. 9 11о увору н>ену написали су граматике Лврам Мразовић, Стеван Вујановски, Лук. Мушицки и др. ,0 Ради илустрације тадањега књижевног језика у нас, навешћемо ове речи Вукове из „предсловља" његове „Писменице:" „Свакога правог Сербљина душу и сордце мора отчајателна туга обузети и срамота к церној земди оборити, кад се опомепе, да су до сада че<гири мудра и ваучена Сербљина ту-ђи језика писменице писали и Сербљима незнајућим свога матерњег језика пут к туђим језицима отворили." " Тако код Зах. Орфелина, е. Јанковића, а особито код, Л. Милованова и Дошеновића, од којих је последЕм рекао 1809. год,: „Стотина их хоћа да пише словенски, али хиљада сраскм." 13 Краткое написаше о спокоинои жизни", 1788.; „0 чародјејству".