Српски сион

Бр. 3.

„српски сиоал

Стр. 45.

Колико сам вам пута саветовао, говорио и доказивао вам, кад вас снађе каква болест, да се не обраћате за помоћ којекаквим врачарама-гаталицама или бајалицама, него да се обраћате лекарима; но ви ме не слушате, и шта више неки од вас за грех сматрају лечити се од лекара. И какав је ту грех, кад је лекар од Бога? Ето, то је ааиста грех, што се обраћате за помоћ к врачарама-гаталицама и бајалицама, — и није само грех, него је срамота и несмотреност са ваше стране. Но, шта зпају ваше врачаре гаталице и бајалице? Баш ништа. Оне и вас и себе обмањују, варају. „Воду чине и опчињавају" рећи ћете ви? Но каква је корист од н.ихових чини и опчињавања? „Молитве свете читају?" Но ко им даде право над водом читати свете молитве и давати воду ту, као користан лек, ради употребљавања болесницима? Гле, ко у нас освећује воду — служитељи цркве, свештеници? Но ти су добили благодат и право од Лекара Пебеснога, Исуса Христа, рукоположењем Архијерејским; и од њих управо освећена вода потиуно је делотворна, хасновита: „лековита је ради наших душа и телеса и прогања сваку противну силу" (Јектен. на освећењу воде). Но ко даде нраво вашим врачарима-гаталицама и бајалицама иад водом читати свете молитве? Иико. Значи и вода је њихова неделотворна, нехасновита: и нрави Хришћапип не само не треба да се послужује таковом водом, као корисним, спасоносним средством у болестима, него је обвезан шта више да се клони самих савета на таково безакоње; — бабских гаталица клони се, учи Апостол (1. Тим. 4, 7). Но, може бити, ви ћете рећи „да врачарегаталице читају друге молитве". Па какве друге — зар чаробне, вилинске? Но сачувај Боже свакога, да се лечимо Таковом водом, на коју се призива нечиста сила, — то је грех још већи и неомростиви. Саул, цар Израиљски, један нут се обратио врачари-чаробници, и изгубио је царство и живот. Охозија, цар Израиљски, за време болести, обратло се к незнабожачком богу Валу, да би дознао хоће ли живети, и, у казну за то, умјзо је. И кад Бог није ове људе ноштедио, зар ће Он, праведнн Судија, иас оставити некажњенима ?! Опет вам кажем, да вода ончињена и помоћу чаролија и мађија, не ће вам помоћи. Ми смо Хрипгћаии, — и сила вражија нас се боји, бежи од нас и ишчезава испред нас као дим у ваздуху, као восак од ватре. И

каква је корист, питам вас још, браћо, од ваших врачара и бајалица-лекара? Баш иикаква, осим једнога греха на душу. Не, браћо, нека вас сачува Бог и номислити, — да се обраћате к таковим лекарима, Бог с њима! Но обраћајте се к онима, који су постављени ради тога дела самим Богом; не требају здрави лекара, него болесни, рекао је Спаситељ (Мат. 9, 13), и тим речима, као да је показао, да болесницима ваља обраћати се лекарима. И Премудри је казао: Ђог је створио лекара и мудар човек не гнуша се од њега; но ви, браћо, значи да нисте мудри, што их се гнушате и бегате од аих, заиста нисте мудри. Ко може боље знати нашу болест, ако не лекари ? Они су сав живот свој посветили за то, да могу познати наше болести, а тако исто знати: која је трава створена Богом, за коју болест кориснија нам. Ко нас после Бога може више утешити и умирити, олакшати наша страдања, ако не лекари, — ти прави пријатељи човечанства, који су ради нашега спокојства и здравља готови жртвовати своје спокојство и здравље? И ко, по томс, достојнији је нашега уважења и поштовања, ако не ти помоћници — добротвори наши? Поштуј лекара, говори иремудри Сирах, и награди га да може имати што му треба (Сир. 38,1). Молим вас, браћо, не презирите лекаре. Ма каква да вас снађе болест, увек се обраћајте к лекарима и у њих тражите себи помоћи. Но и лекарима, иримећујем вам, браћо, треба користити се с пажљивошћу, да не би ожалостили Створитеља њихова. Не треба заборавити то, да свика болест долази кроз грехе наше, а исцелење од болести зависи од Вишњега; по томе, браћо, у свакој болести у почетку је потребно обраћати се к Богу — Лекару Небесноме и молити Га, да нам Он прво дарује опроштење наших грехова, — да исцели душу нашу, а за тим, да кроз лекара земаљскога исцели и тела наша. Амин. Лрерадио: Григорије А. Николи! 1900. парох Иришкп. Вићентије Ракић, као проповедник. Напн&ио Сава ПетковиЂ, сврш. богослов. (Наставак) II. ЛкТИМИЧАН ПОГЛЕД НА СТАЊЕ КЊИЖЕВНОГА ЈЕЗИКА, ИОЈЕЗИЈЕ И ПРОПОВЕДНИЧКЕ ЛИТЕрАТУРЕ СРПСКЕ ОД СЕОбЕ ДО ВИТ1ЕНТИЈА РАКИЋА. Намера нам је, да у кратким иотезима окарактеришемо једну епоху књижевностц