Српски сион

„ОРПСКИ

СИОН."

Стр. 63.

књижевпе производе, да се штампају и на свет издају. И у томе послу морамо истаћи на нрвоме месту чувенога историка Јована 1 } ајиЛа (1726—1801.). Живот овога неумориог књижевника био је испуњен цеирекидним и, досле ваљада, нечувеним радом, 25 који се нростирао на све струке књижевности срнске. Оставићемо на страну његов рад на белетристици, 26 историји 27 и богословској литератури уонће, 28 који такође заслужује достојан номен, на ћемо се заустаЕити на нроповедничким сиисима његовим. Као прве проповеди, које је превео с руског а штамнао у Млецима 1764. г. спомиње Новаковић! 29 „0 сужденш", говорену у Н. Саду; за тим слово у ХХУП. иедељу под натгшсом : „0 гр г 1зшном г 1> челов'ћку", држано у Ср. Карловцима. Оба ова слова, а особито носледње, одликују се чистоћом српскога језика. Тако вели Ћ. Рајковић. Шта више ои тврди, да је у томе слову и у приватним нисмима Рајићевим, што их је објавио у „Јавору", 30 много чистији и нравилнији српски језик, него у првим списима Вуковим. Тако се и у писму Мојсија Путника тадањега епископа бачког, датираног 2. јунија 1773., 31 које је — по сведочанству Ђ. Рајковића знаоца автограФа — писано руком Рајићевом, налази слово % и ј. Из тога се види, да је Рајић, осим руско-словенског, знао још и свој српски народни језик. Но то се знање још више истиче у његову великом зборнику проповеди, који је издао у Бечу 1793. г. под натписом: „Собраше разншхЋ нед -ћлнБххБ поученШ вђ трех г Б частехБ по особ г Б состол1цее." Ово је 25. За њега ое зна, да је радио по 18 сахата дневно. 26 ,БоИ амаа с-б орлови" (1791.); „Цвђтнркг вт. дв4стб и двадесни, и четмре избранннхт> истор1лхЂ"; „Трагедје о Урошу пнтомђ и о паден1и сербскаго царств1л" од Е. Коаачинског, што је он 1798. г. издао. 27 „Исторји славннскмхт. народовЂ, наипаче Болга ровг, ХорватовЋ и СсрбовЂ" довршио у Н. Саду 1708, а взишло у Бечу 1794., па у Будиму 1823. у 4 књиге. 28 „Катихисис", штампан у Бечу 1774. на тријезика; 1797. на словенском; 1824. у Будиму на три језика и 1866. у Будиму на словенском. Још је превео с руског 1792. г. нрву „Свншену истор^м". 29 БиблиограФија стр. 7. 80 Јавор 1882. бр. 2. 3. и 4. " Објавио га проф. Ст. Сандић у Јавору 1881. г. бр. 35.

комнилација из разних руских проповедника. Као радника иа иољу беседништва српског, и ако не строго црквеног, можемо сиоменути из тога доба и Григорија Трлам/€а, „ноборпика славенског језика црквених књига, а великога противника нросто народног језика". 32 У своме писму од маја 1806. из Иетрограда на митроп. Стратимировића, 33 спомиње своју беседу под натписом: „ РЉч - б , говореннал при открнтш Јмператорскаго Санкпетербургскаго Педагогическаго Института, занимак>ш,им г Б должностб ПроФесора Всем1рно& Исторш в г б семљ Институгћ ГригорЈем г Б Терлаичемљ; анварл 3-го днл, 1804." Ка овој грани књижевности српске припада унеколико и Досишијв ОбрадовиЛ нрви народпи књижевник, који је својим дубоким погледом уочио душевне погребе свога народа и својим књижевпим делима ударио основ новијој књижевности нашој. Неодољива жеља за пауком вукла га је на путовање по мало не свима крајевима Јевропе, на коме је, као вредна пчела, сабирао корисно знање и богато искуство, те га у својим популарним делима иредавао народу своме за поуку. Као свестрано образован човек, радио је на свима струкама књижевности, на и на проповедничкој. Историја омилитике бележи ове нроповедничке радове његове: „Слово поучителБно", штампано у Лајпцигу 1784. год. и „Коркххоорбрхоу" или „Толковаше Воскреснв1х г Б евангелШ," штампано у Бечу 1796. г. Све су ово преводи, па их, као такве, није потребно ни оцењивати. Једно је нак, што се мора истаћи, а то је чисти срнски народни језик, којим се сва уопће дела Доситијева одликују. Најплодпији иак и највреднији проповедпик црквени у овоме иеријоду јесте, без сумње, ЂиЛеншије РакиЛ, којем сада и приступамо. СНаставиће се) 82 Јавор 1892. г. бр. 32. стр. 602. 38 1Ш. бр. 25. и 26.'