Српски сион

стр. 104.

„СРПСКИ

СИОН. в

бр. 1.

монвзам у више праваца. Ми их данас обележавамо са именима: материализам, хилозоизам. иаралализам и теорија идептитета (1п(ЗепШаМћеопе) која паралелизам допуњује. То су главне форме психофизичког монизма, које расправљају проблем међусобног утецаја душе и тела у сувременој филозофији и душу и тело хоће из једног принципа. (Наставиће се)

Проповед пред иеповед. Господи, кт« кж жнднцж Твоемх? Или кт« ксглнтсл к» скитбк« горб Тксно (Псал. XIV, 1)? Седити у сеиици Божјој, или наставати у св. гори — то зиачи наследити царство небеско. Ко ће наследити царство небеско ? Послушајмо, браћо, Псалмопевца и он ће нам казати о томе. Наследиће царство небеско, говори св. нророк, „внај, који ходи — живи без мапе и твори иравду, и говори исшину из срца својега\ ко не оиада језиком својим, пе чипи другоме зла, и не ружи ближњега својега; ко не гледа онога, кога је Бог одбацио, него иошшује оне, који се боје Госиода; ко се куне ближњему, па пе пориче; ко не даје сребра својвга на добит, и не арима мита на иравога и (Псал. XIV, 2 — 5). Ето то су и такови су избраници, који ће наследити царство пебеско, наставати на гори светој. Тако, браћо! Само ће онај путпик попети се на високу гору, који пема на себи тегакога терета, и само очај Хришћанин може ући у царство небеско, — нопети се на ту високу свету гору, ко нема па евојој души тежиие грехова. Па, кај се искрепо, Хришћапине ! Бацај са своје душе сво бреме грехова, и после покајања, живи нобожио, по Божјем закону, као што учи пророк, и ти ћеш паставати на светој гори и наслађиваћеш се оиде пеисказаним рајским блаженством. Амип. У Иригу 1899 По руском: Григорије А. НиколиЛ парох.

Проповед о покајању. И говораше : покајте се, јер се при ближи царетво небеско (Мат. 32.) Благочестиви Хришћапи! Ево прибли жисмо се по великој милости Божјој прагу оног времепа, када треба најозбиллшје да мислимо о себи, о делима прошлог и са дањег живота нашег, испитујући номно савест своју нред Богом; приближују се ево дани, кад треба да отворимо и срце душу пред Снаситељем, откривши све кри вице иаше. Та доста беше радости и ве сеља, доста забава и угађања телу, и душе се своје сетити ваља! Хајде да ое у скруше ности и смирепом призеању грехона својш обратимо Богу Створитељу свом, да му се помолимо за недела наша. Ту је Он, у дому Свом, где вечно обитава, милостиво ће примити искрепу реч грешника покај пика. А исповедити се Опоме, који пас је крстом својим измирио и сјединио са Оцем пебеским и ради мпожипе грехова срдачно се кајати нулшо је и потребно сваком Хришћапину с тога, што му душа иод тешким бреме ном греха болује и мучи се љуто. Зар пе осећа то сваки од вас? Та ето тело се човечје неирестано забавља и весели и мудрост тела тог води човека забрањеном путу — иропасти његовој — и видиш ли Хришћанине драги, да тело непреотапо посрће и клиза на путу том? Зар не осећаш како тело твоје окива у ланце греховпе душу твоју? Да, слаби човек сасвпм се већ предао телу свом, да оно господари њиме, да му води дух његов мислима земаљским, да му омили закон други а не закон Јеванђеоски ! И гле ! Заиео се и онио човек мислима тим, брапи се њима и слади као храпом пајслађом и приковао је поглед и дугау за све нгго је земаљско, а сакрио их од пеба, те је радостан и весео, јер држи да је циљ живота његова земаљска срећа, богаство насладе, забаве п уживања свакојака. Зато га је, дакле, саздао Бог! Лакомиелени човек, како сам себе вара! Не лежи ли ово све гато набројих у закону света? И зар се смете онда попосити што посите то свето и узвигаено име „Хришћаиин", кад заборављате, да као Хришћапи имате закон други, Јеванђеоски, који вам