Српски сион

С тр . 108.

„СРПСКИСИОНЛ

Б р . 7.

Претече систематских Омилитика су сличног карактера оним уиутствима у делима св. отаца и дрквених писаца који нретходише научпом обрађивању овога иредмета уоиште. Амо снадају: Црквени Уотст, у ком се налазе и упутства: кад и шта ваља узимати из домаћих иисаца и у храму говоритк. Та је књига више векова служила за руководство свчштеницима. —- Наука о сасшављању иЈЈоиоведи састав Јоаникија Гољатовског (штамнан 1659.) намењен истина искључиво проповеди ал не као уцутство како да се пишу проповеди већ како се користити готовим проповедима, погЛавито пак његовим издатим под насловом Кључ разумевања. Ту се излаже, како се од једнога дела Његове проповеди може саставити велика беседа додавањем и уметањем иримера, сличности, сентенција, фигура и т. д. Правила 1'егламента (штампан 1719), износе у чланку о нроповедницима речп Божје многа важна правила, којих треба да се држи сваки нроповедник. Тај је чланак као и многе о свештеничким дужностима саста,вио Теофан Прокоповић, који око 1726. написао као допуну истом: СшваЈМ и дела , о којима треба да хришћански учитељ народу проповеда. То је први доста потиун иако кратак нацрт целокупне области процоведничких предмега. — У уводу и I. делу књиге 0 ирезвишерским дужностима (штампане 1776.), коју су саставили Георгије Кониски и Партеније Сопковски налазе се многа упутства и за нроповедничку службу основана на начелима св. аи. Павла (к, тим. 3. 16., Римљ. 15. 4.). Осегљиву потребу системастког омилитичког упутства први ће у Русији почети подмиривати професор Кијевске духовне Академије Јаков Амфитеатров својим делом Чтета о церковк,ои словесносгии или Гомилешика (Кијевв 1846.) То је и прва омшттика у православиом духу, која се одликује иравим отачким погледом на иредмет, дубљином мисли, темељитошћу истраживања и живошћу излагања. Шгета само што ово дивно дело није, због смрги авгорове, довршено; које због тога, које пак због своје опширности обе на свет изишле књиге иако не могу нослужити као уџбеник за школу, инак могу наставницима и свештеницима бити врло корисно помоћно средство у њихову раду. Први нотпун уџбеник за црквено говорништво, у духу православном, је Руководство и> церков-

ному собесбдованпо или Гомилетика од протојереја Н. Оаворова (професора кијевске духовне академије, а доцније универзитета св. Владимира у Кијеву) одобрено св. Оинодом као уџбеник за руске богослове. Практички део теорије Оаворова сачињава протојера Ј. Толмачева Иравославное собесЉдователБное богословје или Црактическал Гомилетика (1867.) у 4 тома, у којима се налазе диснозиције (нланови) за све недеље преко године (у II издању као прилог Журналу ОгранникЂ, има норед више такпх диснозиција за сваку неде.11у још и по једно слово или беседа којег знаменитог руског проиоведника). Теоретска и ирактичка упутства Оаворова и Толмачева спаја Михаилт, Чешнљ у свом делу, Оиити иолнаго курса гомилетики (Москва 1893) с додатком Сбориикг уставншг чшенги (Пинск'1. 1895.), намењенима и одобренима за духовне семинарије. Ј. Д.

Вићентије Ракић, као проповедник. Написао Сава Петковић, сврш. богослов. (Свршетак.) Али доказивање у проноведи може бити, осим позитивнога, и негативно. Обичпо се меће на нрво место позитивно, па опда пегативно доказиваље или побијање (геГиШш). Г1а тако је већином и у овим ироповедима. Но има их и такових, у којима се употребљује најпре рефутација. Тако нозивајући у једној проповеди 1 слушаоце, да се за времена кају, оп износи разна резоноваља, којима би се човек могао извиљавати, па их побија. „Ти ћеш рећи: Али ја сам млад, Бог ће онростити за младост, а иосле ћу се обратити Богу. Јеси млад, по зар пе зпаш, да Бог пе броји годипе, но броји грехе свакога ? Млад си, но колико си већ грехова учииио ? Можда има доста старих, који, ирема теби, несу пи четврти део сагрешили, . . Но рећи ћеш: Али ја не могу обуздати страсти у овом добу, када ми крв ври као у котлу. Питам те, кад сада не можеш, како ћеш моћи после, када бес још већма овлада тобом и када ти постанеш слабијим. Кад сада ие можеш да угасиш пламен страсти, како ћеш га угасити после, кад се јошјаче расилам1 „Слово 1Л. вђ Нед. 31.-10 по Сош." стр. 472—480,