Српски сион

В р . 12. „ОРОСКИ . ска штампа непрестано опдак } г Је недавно умрлог Лондонског епископа Крејтона, чија рана смрт остави .та је уангликанској цркви празнину, коју ће тешко попунити бити. То је био врло образован и учен човек, који до посвећења за епископа сав погружен бенге у науку — писао је цела учвна истраживања и шта више издавао нарочити историјски журнал „Внглеско Историјски преглед", који препун беше специално ученим радовима. Љему агао беше растати се с том службом науци и с тога с тешком муком примио се епископског чина- „Ја ни жало не жељах постати епископом, говорио је он касније, и био сам срећаи са својим књигама." Премда је носле са својственом му енергијом заузео се и за епископску службу, али та служба, нарочито носле премештаја његова у Лондон, коначно је одузела му све слободно време и није ву дала да се бавн науком, услед чега и остаде недовршен његов капитални рад „Историја папства у периоду реформације. Па како би могло бити и говора ту о науци, када је он као епископ Лон донски преко године имао да одржи средњим бројем до 288 говора, проповеди и других јавних речи? Осим тога он је заседао у „безбројној" множини разноврсних комисија и сваког дана пмао да отправи по 60 писама и разних папира, пгго је чинило до 20.000 годишње. Плату је примао из државне благајне у износу 10.000 фунти стерлинга т. ј. око 100 хиљада форинти, али услед многобројних сваковрсних молби од стране добротворних и других друштава и појединих молиоца није му не само ништа од нлате остајало, већ је ради гога често се и задуживао. По мишљењу енглеског листа „Тће Сћигсћ Тшев" покојни епископ Крејтан близак је био идеалу енглеског епископа и у пстину најпопуларнији у Енглеској прелат данашњег времена. Рад. Гр. Штованом Госп. Лују Таушу у Н. Саду. Потписани у име грчко-католичке црквене општине Новосадске овим изјављујемо, да смо са Литијама, кандилама, полијелејима, одеждом, петохљебницом, и другим код Вас нарученим црквеним утварима сасвим задовољни. Заиста осведочени смо, да су споменуте ствари од Вас уз тако јеФтину цену набављене, да се код других Фирма то није могло набавити. Стога Вашу честиту Фирму, свим црквеним општинама најтоплије препоручамо. 21 2—3 У Новом Саду дне 6. (16. марта) 1901. Емилијан Губаш Емилијан Еоцаков

СЦОИ.* С тр ._195

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. М. Ш. 0. Бр. 9. 1901 5-6 15. С Т Е Ч А Ј. Овим се расписује стечај за учитељицу при ново-отвореној трећој школи у Бач-Кули. С овим стечајем скопчана су следећа берива: у име редовне плате 680 круна годишње; 80 круна у име огрева; 12 круна за иаушал; 10 круна за кречење стана, и напокон 120 круна у име стана, на коЈе изабрата, да у случају ошптина стан у нарави сазида, губи право. Дакле, укупно свега 902 круне, које ће имати месечно у напред из СиПиб благаЈ - не ове општине примати. Изабрата ће обучавати онај разред или разреде, који јој школ. одбор додели. Осим означених дужности у Школ. Уредби од 1872. год. дужна ће иста бити са свом женском школ. децом од П-ог до VI. раз. како ручни женски рад тако и наук о кућарству обдржавати двапут недељно. Општина жели, да се свака кандидаткиња лично прикаже. Рок стечају истиче закључно 1. априла 1901. г. Из седнице месног Школ. Одбора, држане у Бач-Кули 15. Фебруара 1901. године. Петар Окановић Јоца Богоевац перовођа. школ. председник. Бр. 65/901. 22 2—3 С Т Е Ч А Ј. На место срп. нар. вероисп. учитеља у Немету иошта 6уег1;уато8 (Торонтал) са следећим беривима, 1., у име плате 600 круна; 2., у име депутата (24 кибли жита, рачунаЈ 'ући у 20 метара 12 К и 12 кибли кукуруза рачунајући у 5 м. по 8 К) 160 К, све месечно у наиред; 3., из задужбине Стевана пл. Дамаскина, којем рукује вис. кр. уг. мин. наст. и цркв. дела и које може само изабрани учитељ уживати, годишње по 100—120 к. 4., 8 метери дрва за учитељзки огрев, 5., у име држања поФторне школе 2 ланца ораће земље, на које има све трошкове учител. сносити. 6., пропнсан стан са баштом, 7., петогодишњи доилатак од 100 К годишње. Дужности и квалиФикација прописана; рок стечаја шест недеља после првог уврштења. Из седнице м. шк. одбора у Нзмету држане 8. (21.) марта 1901. год. Сима Радулов. председник