Српски сион

С тр . 194.

Б р. 11

тако и за ове две последње године, на темељу иввештаја нар. нркв. тајника, у овом званичиож органу карловачке срп. митрополије што ире на јавност изнесу. Ови подаци изнеће рад саборскога одбора у округлој потпуној слици. Овом приликом су решене неке питомачке молбенице и прегледане школске сведоџбе питомаца неких заклада. Одлучено је, да се пожурницом позову опе манастирске управе, које рачунски установљених вишака годишњих прихода нису унеле у благајницу нар. цркв. фондова и заклада, такове што пре унесу. Узет је на знање рад епархијске скуиштине пакрачке с том једном примедбом, да се одлука о трајању мандата скупштинара односно чланова епарх. власти сматра само као предлог нар. цркв. сабору, а за сада законито постојеће стање да пема важности. Поводом тим, што је саборском одбору пријављено, да је епарх. админ. одбор вршачки одлучио, да се сазове еиарх. скуиштипа вршачка уз нове изборе, упозорен је исти на овопредметну наредбу саборског одбора од 23. септембра 1898. бр. С. 0, 6917/1684 ех 1898. у погледу сазива епархијске скупштине и односно трајања скупштинарских мандата. Фискал нар. цркв. фондова и заклада поднео је саборском одбору на многобројне молбенице своје извештаје, правна мишљења и предлоге. Овде нарочито истичемо извештај, да је парница Ј. Грујића из Н. Сада против нар. цркв. фондова од 80.000 фор. а. вр. и код кр. курије у корист нар. цркв. фондова решена. Решен је знатан број утока. Поводом једног уточног предмета је изречено, да се суспендованој цркв. скупштини (скупштинарима) под суспензијом проведено време не урачунава у њезино службовање т. ј. да се то време не урачунава у трајање мандата. Донесено је више одлука, које се односе на манипулацију око сесија нар. м/ркв. јерархијског фонда, нарочито је пак донесена одлука, да се позову админ. одбори на поднашање исказа о том како парохијско свештенство стоји са уплатама пореза на своје парохијске сесије. Ово је потребно с тога, што се више иута догодило, да је оставши од претходника велика свота неуплаћена пореза на сесији, сесија потпала под забрану, услед чега нови душепопечитељ, без своје кривице, долази до штетних последица; или је нак неуплаћени дуг порезе просто набачен на тамошњу сесију јерарх. фонда,

ако онде постоји, као што је бивало прилика. По примитку таковпх исказа може тек бити саборски одбор у положају, да донесе сходне одлуке. Установљени су обрасци за вођење манастирских рачуна. Влагајница срп. нар. цркв. фондова и заклада сконтрована је најподробније и све је нађено у потпуном реду. Дозвољено је 60-орици молитеља 89.000 К. као хипотекаран зајам. У овој је седници решено преко 500 предмета. Разне белешке. (Међународни конгрео римо-католичких учеаака у МинхенуЈ. У римо-католичком свету скупљају се с времена иа време т. з. „међународпи конгреси католичких учењака." Сврха им је врло важна, на име с времена на време упознавати се, у каковом одношају стоји наука спрам религије, знања к вери. Такав конгрес састао се крајем прошле године у Минхену. На њему беху познати представници науке са свих страна римокат. света. Само место одбора његова — у Минхену, центруму рада знаменитог Делингера — давало је повода многима да мисле е ће на конгресу бити потегнуто вољно питање о незнаности поучне мисли од спољашњих притисака, од којих тако силно пострадаше недавно многи најдаровитији представници науке. Али наде се не испунише. Није данас време томе, да се могу очекивати озбиљни покрети у томе правцу. Конгрес се држао врло коректно спрам непогрешивог авторитета римске цркве. Тон конгреса потпуно је био одређен следећим изразима пристраног говора проф. Гранерта: „Ми се не смемо дотицати светих догмата цркве. Ми ћемо се ограничити оним делом природнога знања, укомје човеку и уму остављено да не може постизати извесие успехе. Али ми не ћемо просто веровати у извесне резултате научних истраживања, већ мислимо такође, да како у пнтересу личности, тако друштва и државе мора постојати одређена и стално авторитетна хришћанска философија". — Но инак преданост цркви није сметала конгресу да обрати пажњу на неке слабе тачке у сувременом римском католицизму. Професор Лосен из Кенигеберга на основу официелних дата показао је, да римокатоличка учепост свуда знатно уступа протестантској, и тамо, где се у смешании универзитетима сретају професори обе вероисповедн, обично су бољи и снажнији протестантски учењаци. Рад. Гр. (Покојни епиокоп Лондоноки Крејтон). Енгле-