Српски сион

К р. \%.

сионл

учшшла иотребие кораке, да се приведе намени својој заклада покојиог иародног добротвора Саве Текелије, која је у другој половиии 1900. г. цостигла осиовним писмом обележеиу висииу од 1,100.000 фор. 2,200.000 К. Наређено је, да се ставе у течај и уредно издају пргтомоЛи из јерархијског фонда у таквим парохијама, где се збила промена у душепопечитељима. А подељено је и три мировинске припомоћи свака са годишњих 800 К. и једна припомоћ од 200 К. једаред за свагда ради лечења. Саборски одбор имао је и у овој као и у скоро свакој својој седници за иоследњих година да доиесе знатан број одлука, које се односе иа митротлијски свештеничко-удовички мировински фонд, нарочито иак у обзиру на чланство појединих свештеника, па уплату главпога улога, годишњих прилога, камате, приноса новоизабраних душепопечитеља и иротопрезвитера; на дозначење мировина и др. Из множине овопредметних одлука види се, да многи свегатеници не хају миого, да одговоре својим дужностима и обвезама; ма да је неоспорно истина, да неиспуњавајући тих својих, мировинском 'уредбом јасно нропксаних дужности и обвеза — само своју иородицу доводе у штетан а често и опасан положај, као гато се не једиом, па и у овој седници. догодило, да удовица и малсљетна деда иза покојног свештеника нису могла доћи до уживања мировине односно прниомоћи из овога фонда ; а то са разлога, гато исти свештеник ни за нет година није удовољио одређењима мировинске уредбе, те се морало по сгупити према §§.-има 13. и 14. Заисга је крајње време, да они свештеипци, који нису задоста учниили својим обвезама у овом погледу (а таквихније мали број!) шго нре своје дужности испуне Ово је } у толико потребније, што је саборски одбор пначе приморан, да употреби строгост самога закона и присилним мерама прибави важности закону, као!'што је, на жалост, у више случајева већ наређено. Од ових одлука истичемо нарочито ону одлуку саборског одбора, којим је поводом коикретног случаја а на темељу прев. санкн. текста нзречено, да су на подизање и умножење овога фонда, једаннут за свагда, као прилог, дјжни уплатити 20 К. сви новоизбраии и правомоћно потврђени душепопечитељи то јест пароси и системизовани парохијски помоћници. Убирање верозаконског приноса н саборских трошкова већ годинама задаје много посла свима нар. цркв. автономним властима нарочнто пак саборском одбору. На супрот том, да је саборски

одбор већ пре 10 година издао наредбу, коју је каснијим наредбама допунио и разјаснио, да дужне црквене оншгине свој дуг у верозаконском приносу и саборским трошковима исплате и односно текуће годишње односио трогодишње овопредметне прнсгојбе редовно уплаћују; а ако иису у стању свога дуга у једаред исплатити, да даду нрописану за тај предмет обвезницу, којом би се цркв. опћине обвезале, да ће свој дуг нснлатити у једнаким полугодишњим оброцима, уз 6% камату, најдаље за 10 година — инак су многе цркв. опћине дотле ствар довеле, да нису својег дуга уплатиле, а ннсу ни обвезнице издале, услед чега се морала тражити административна оврха. У највише таквих нрилика цркв. скупштиие, негде цркв. одбори, негде привремена заступства, а негде и сами председницн са перовођом обраћају се било путем надлежног епарх. админ. одбора, било пак непосредно саборском одбору, молећи, или да нм се даје више годишњи рок за отплату њихова дуга, или да се уилате дуга разреше. Ово носледње.није властан саборски одбор дозволити; а оно прво налази своје решење већ у горњој наредби од пре 10 година. И такове цркв. онћине само проузрокују пзлишаи посао како епарх. админ. одборима, тако и саборском одбору и по врх свега самој цркв. оићини односно својпм верннма велику материјалну штету; јер надлежне антономне власти нарочито пак саборски одбор не може допустити, да се убирање ових нристојаба учини завиеним од промењливих прилика у унрави цркв. општина, од незнања или неразумевања, а врло често од нехата цркв. онћинских органа, пего је приморан у највише прилика сад већ учинити расположење, да се ови дугови путем оврхе истерају, коју свака цркв. онштииа може са свим лако избећи, ако у кратком року прописно обвезнлцу изда, нашто су дужне цркв. опћине већ толико нута позиване. У овој седници донесено је више одлука, које се односе које на градњу фондовскога здања у Карловцима и еиискоиске резиденције у Новом Саду, које пак на оиравке еиискоискихрезиденција и саставних и» делова. Нарочито пак је донесена одлука у предмету односних утовора за укњижбу права власнишгва код оног земљишга, на којем је саграђена фондовско-еиискоиска иалата у Будиму. Нар. цркв. тајник поднео је н прочитао у седници свој оиширни извештај о раду саборског одбора у години 1899. и 1900 , Податке из тога извештаја не ћемо овде износити, по што је том приликом одлучено, да се подаци о раду саборског одбора како за другу полу-. 1807. и за годину 1898,