Српски сион

>;<>. 12

.ОРТТСКИ СМОН".

О тр . 189.

Духа, — као што сведочи књига о делима апослолшш — беше искључиво преимућство најодабранијих апостола (дванаесторице), а они су то право тајинственог иолагања руку предавали само од њих рукоположеним епискоПима, те тако ни у апостолској Цркви не могаху руконолагањем предавати благодат Оветога Духа другима она лица која не имађаху епископска сана (н. п. Филин). 5 Презвитер је по благодати свештенства такође раздавач духовних дарова, али не изворни и самостални но посредни, јер он и сопствену благодат свештенства не добија независно, већ посредно преко епискоиа, те због тога он ни другима не може духовне дарове непосредно предавати, него само иутем срества која су у ту сврху од енископа освећена. Тако он може свршаваги тајну евхаристије само на престолу (односно антиминсу) од епископа освећеном; тако исто он сам не може осветити ни миро као оруђе благодатних дарова Светога Духа, већ га може само употребљавати пошто је оно од епискона освећено. Овакав беше вајкадашњи поредак у Цркви 6 . Православва Црква у осталом никада није бранила презвитерима да употребљавају свето миро при св. тајни миропомазања, односно да врше ту тајну. У књигама Апостолских Установа читамо ово: ј „Ти,епископе, или ти ирезвитере, прво помажи уљем, затим крсти водом и на послетку запечати миром." 7 Истина, да су у првим вековима и само помазивање миром уз иолагање руку вршили сами епископи, али то беше тада с тога. што су у оно доба у опште све тајне већином вршили епископи, а презвитери су им само помагали, те су и само крштење вршили по дозволи епископској или у одсуству ових. 8 Овим се није негирало сопствено ираво ирезвитера на вршење тајана. Световњаку се ни у каквом, па ни у смртном случају не дозвољава икога помазивати светим миром. У овом ногледу западна црква не учи истоветно са црквом источном. Вршење.тајне миропомазања (код рико-католика — сопШ-та5 Дјеј 7. • Св. Киарнјан: ер. 73. ;к1 Ји1)ај. — Златоусти на дела апоот. 18. — Августин (1е ћар4. — Јероним : а<1 Бис 1 Гег, сар. 4. ' СопвШ. Аров4. 7. 23. * Дион. Ареои. о цркв. јерарх. 5. — Св. Игњатије Ногоноса ц к см!рњ. — Тертул. Зе ћар4. сар. XVII. Јероним а<1 1д1сЦ'вг. сар. 4.

Ио) сматра западча црква за искључиво право епископа. 9 И ако се она гледе тога с правом нозива на пример светих апостола, — које у служби и достојанству наслеђују епископи којима је као што -рекосмо искључиво припадало право иолагања руку, ипак за то ни иравославна Црква — што је у осталом очевидно — не обара апостолска права епископскога сана, јер и она/ само право освећења мира приписује искључиво епискоиима, а презвитерима дозвољава само помазивање њиме. Патријар Фотије, корећи римску цркву због одступања од васељенске Цркве, говори овако : „Уче, да презвитери не смеју помазивати крштене миром, јер то право припада ио закону епископима. Али где је тај закон ? Ко га је нанисао ? Да ли апостоли или оци ? Или је то опредељено каквим год сабором? Где и када је о том било говорено и ко је то потврдио? Осим тога, ако свештеницима није дозвољено помазивати, то им није слободно вршити ни друге та.јне." 10 Ни општи обичај црквени не иде у прилог овога начела занадне цркве, шта више и у њој самој, појавило се оно као мишљење доцнијих времена. Из правила западних сабора, пре Тридентског, не налазимо позитивне забране, да презвитери ј не смеју помазивати, док међу тим има дозвола за помазивање. 11 На Флорентинском сабору римљани нису могли иобити доказе источних преставника у погледу ове ствари ; шта више папа Евгеније IV. који је присуствовао на томе сабору, у сво.јем декрету Јерменима пише ово: „Апостолска столица, из уважења, достојних разлога, разрешава да и прост свештеник може свршавати тајну утврђења (сопбгтаИошв) освећеним од епископа миром." 12 (Наетавиће ее) 8 СопсН. (гМеп!, 8е8«. 7. сап. 3. — 1ћ. везз 23. сап. 7. — Са1ћ. гот. 2. 3. 13. ,0 РћоШ ер1к4. епсус1. 11 Сам Тридентски сабор призвавајући седмим нравилом својим епископа — гштаЂгит сопИгтаНотв ог<НаНит, не искључује тиме да презвитера не сматрамо барем 8а гштзкит е х 4 г а о г <11 п а г 1ит. 12 Со11ес1. сопсП. Наг<1и111 I. IX. р. 438. — Иолазећн са тога становишта, да је папа изнад црквених канона, римски канонисти допуштају. да поједине папе могу дозвољавати и презвитерима свршавање миропомазања, независно од епиокопа. Соигв(1гоН сапоп. раг 1' Аћће Ап<1ге 1- 1. Рапб 1844. ап то1 сопПгтаЈшп. У најновије доба, користили су се тјм папском привилегијом мисијонари и језуисте у страним земљама. У осталом више умерени канонисти римски, признају ово за несПраведљиво, ујД,