Српски сион

(Јт* 238.

„СРПСЕИ СИОН."

В р . 15.

то учинили мимо закона, напољу, и ван Патријаршије, што је противно црквеним канонима итд. После тога одговора сакупили су се једномишљеници на седницу у Патријаршији, у соби секретара Синода, и једном депутацијом нозвали су Патријарха да иоднесе оставку. Пошто Патријарх није на то пристао, они су написали мазбату Министру Правде и Вера, којом му јављају, како су Патријарха збацили, а за администратора до избора новог Патријарха да су поставили бруског митрополита Натанаила, па моле потврђење те одлуке. Отомански министар знајући да је велика и страсна недеља, и да је неугодно баш те недеље, на нрагу Ускрса, збацивати Патријарха, иоолао је у Патријаршију начелника одељења Зивер-беја да опозицију помири с Патријархом, бар за ово неколико дана, бар док не прођу светли празници. Али се оиозиција ноказа неномирљива и заиште да се учињени акт призна за свршено дело, услед чега се Зивер-беј вратио у министарство а саонштио резултат свога покушаја. За време док се ово догађало, Патријарх је редовно силазио у цркву Патријаршијску на јутарњу и вечерњу службу, где су са њим чинодјејствали његови једномишљеници: митронолит јањински, амасински, месимвриски и литички, као и митроиолити: вериски и струмнички, који се овде баве привремено. Опозиција је за све то време држала седнице у соби секретара Синода. Било је Н) 1 /^ часова пре нодне на Велики Петак, када је из министарства поново дошао у Патријаршију Зивер-беј и донео бујурунтију, којом се акт опозиције признаје за свршен и којим се потврђује изабрани администратор. Бујурунтију је сам Зивер-беј прочитао нред опозицијом а за тим је отишао и Патријарху и саоиштио му је. Тада је Патријарх сишао у патријаршиску цркву, прекрстио се и пољубио свете иконе последњи пут, и напустио је одмах Патријаршију ираћен патријаршиским кавазима, Вел. Протосинђелом г. Хрисостомом и начелником полиције на Фанару, и отишао је своме сеетрићу г. Василијадису у махали „Мухлјо" и код њих се настанио. Тога истог тренутка примио је дужност изабрани администратор бруски митроиолит г. Натанаило, и на Вел. Петак служио је у натријаршиској цркви уз хоростасију оиозиционара еинодалних чланова. Тако ее потпуно свршио иад натријарха Константина V.

Још нешто о сабореком изборном реду од 18701. (Поводом „Осврта Димитрија Руварца".) I. На моје чланке о еаборском изборном реду од 1870/1. 1 осврнуо се је протојереј г. Димитрије Руварац онако по — његовски. На личне инзулте тога „Осврта" нећу се освртати. На мојој страни је истина и разлог, а коме је до невоље и ко не уме друкче, мора онако као нисац „Осврта". Да ми није до ствари ја бих с њиме брзо свршио. Овако ће бити мало нодуже. А зато и треба одмах ш тесИаз гев. 0 чему се ради? Ја сам на становишту, да је изборни ред, са Формалне стране узевши, ностао неканоничним путем и начином, да је неканоничан, и да нема црквеноправне ваљаности. Оцењујући га пак са стране материјалне, да стоји у опреци са догматично-каноничним учењем нравославае цркве. Писац „Осврта" назвао је све то „ч>разирањем" 2 и остао је при том „Фразирању". Покушао је да обори разлоге, што сам их изнео у доказ неканоничности тога изборнога реда. Но се осврнуо само на фор■ марлни део шога иитања. Материјалну оставио је нетакнуту, и ако она сама собом, и кад не би постојала и Формална страеа, доказује неканоничност изборнога реда, јер овај стоји и својим установама у опреци са догматичним и каноничним учењем цркве. Оставио је нетакнуту ту страну спорног, ио њега, питања, ма да је дужан био и на њу се бар „осврнути", ако му је до ствари а не до кавге стало, дужан био и зато, јер је он и истицање те опреке назвао „фразирањем", и јер сам ја у својим чланцима и то његово „Фразирање" побијао. Према томе, кад би се и могло доказати, да изборни ред постанком својим није неканоничан, његова би неканоничност стојала доказана установом комулативних избора саборских посланика, а „Фразирање" г. Д. Р. остало би ле доказапо. 1 „Срп. Оион" ех 1900 г. бр. 32—42., а види те чданке и засебио одштампане. 2 Ноетанак и развитак ерн. цркв. нар. автонимије. Стр. 190—191.