Српски сион

К р . 15.

„СИ1ГКИ СИОИ '

О тр . 237.

грцизма — при решавању рашко-прнзренског питања. Будући је био иредседник комисија, које су се бавиле иснитивањем тога питања, он је уиорно био нротив тога, ,ла се задовол>е жел-е Срба из те епархије. Али је на иатријаршиској, столици седео Аитим VII., човек широких ногледа и справедљив, те се тим његовим особинама има ионајвише захвалити, што је рашко-призренско питање свршено у духу ираве Христове дркве. Такво држање користило је Константину пред Грцима ван Патријаршије, али не и у Синоду. где је већину имао Антим VII. Да направи расцен у Синоду а изазове назадовољство иротив Антима VII., Константин се користи митрополитским скопљанским питањем, које се истиче на дневни ред. Истичући свакојаке опасности које Велику Цркву односно грчке интересе могу снаћи ако се питање реши као и рашко-призренеко, он се кориетио тренутком кад је патријарх Антим VII., изјавио да и екопљанско питање треба решити као и рашко-призренско, и у друштву са митронојштом хадкидонским Германом, поколеоа Синод, уверивши га да је црква у опасности и да треба за патријарха довести Јоакима Ш., ношто је он неоспЈрно популаран човек. И тако се деси оно исто што и пре неколико дана са самим Константином. — Синод и Мешовити Савет већином гласова реше: да Антим VII., буде збачен. Пошто је иод маском јоакимовштине збацио Антима, он, номоћу Германа, истакне извесне строгости и убеђења Јоакимова, који је више популаран код пастве но код синодалних митрополита, и тако осујети избор Јоакимов а осигура евој, што му је толико лакше иошло за руком што Герман због других избора није могао биги биран на иоследњем бирању у цркви. И ако је био непонуларан код масе, он се ослањао на своје једпомипшенике митрополите и њиховом помоћу држао се све докле га и они нису напустили, истакнувши и они за разлог са свим оно исто, помоћу чега је и он сам оборио Антима VII. Ма да се по канонима Патријареи бирају на цео живот, ипак тешко да је и једнога било који је као патријарх и умро, но су силазили са патријаршиског нрестола било на основу својеволше ијш изнуђене оставке, било на основу решења већине чланова Св. Синода и Мешовитог Савста. Нарочито од једно десет година на

овамо мењање патријараха у Цариграду тако учестало, да за непуних 10 година сем бившег Вас. Патријарха Јоакима III., који је раније збачеи и који сада живи у Св. Гори. имамо у пенсији још три Патријарха: НеоФита УШ., Антима VII. и Константина V., досадањег Вас. Патријарха. Има већ неколико месеци како су натријархови пријатељи у Синоду почели радити против њега, говорећи како није кадар да брани Цркву и грчки народ, како га треба збацити и на његово место довести Јоакима Ш. Све је то Констаитин предвиђао и старао се да удали из Синода оне чланове, који су иротив њега, позивајући друге митронолите на њихова места. Највише се користио у том погледу тиме што је неким члановима Синода истекао рок. На основу тога патријарх је пре два месеца отпустио из Синода неколико њих и позвао друге у Синод. Ајш и међу новим члановима било је Јоакимових присталица, и патријарх је опет наишао у Синоду јаку опозицију, која се још више појачала новим избором чланова Мешовитог Савета, јер бише, изабрани све сами Јоакимови л>уди. Тај избор извршен је 18. Марта и тога дана чуло се већ да је патријарх изгубио игру и да се оиозиција јако оснажила. Тога дана баш и рукополагани нови мелнички митрополат г. Форопулос пропустио је ири заклетви име активног натријарха, и тиме се обелоданило шта по томс патријарх Константин треба да очекује. Видело се да је г. Фороиулосу мало стало до чувања канона и иравила и да је он нропустио спомињање име иатријарха Константина не тојшко због иравилности или неправилности Формуле ири заклетви, већ да тиме нокаже како не признаје Константина, како овај треба да падне и на његово место дође Јоаким III., њсгов Духовни отац. Није ни десет дана ирошло од како је г. Форопулос направио ову демонстрацију, а у попедељак у 11 сати ноћу, 26. Марта, сакуиили су се у кући једренског митроиолита 8 чланова Св. Синода и 6 чианова Мешовитог Савета и начинили су протокол, који су присутни потписали и којим су решили збацивање Вас. Патријарха Константина V. Пошто је то свршено у јутру на велики уторак послали су митимниског митроиолита г. Стевапа да јави Патријарху, да је збачен. Патријарх Константин одговорцо му је, да су они