Српски сион

В р . 15

.СРПСКИ сион«.

Отс. 233.

А богослужење које ће се после обуке обавити и у коме ће сви присутни учествовати, биће тада прави Божји благослов на обављеном светом послу, који ће се обиљно излити на све. После овога држимо да неће никога више бити, да се изговара на време и месшо, него ће се свак латити својски благословена рада, за који ће наћи вре мена и иоиодне , а места и у храму. Св. апостол нас оцомиње да се не изговарамо на време и иште да радимо киаговјп/инпгк и кезкрелшж-к (II. Тимот. 4, 2), Псалмопевац нас одушевљава да се у закону Божјем обучавамо денк и ноцљ (Псал. 1, 2). А св. апостоли нису се огледали за местом, него пропок^кдлшл кскјдВ (Мар. 16., 20 ј . Тако поступају и свештеници и првосвештеници и других православних цркви. У Вусији се учи реч Божја и доподне и поподне. Чак ни проповед, коју смо ми научили сматрати искључиво саставним делом литургије, не остаје тамо привезана само за литургију, него се држи свагда, када је само згода за то и не пита се, да ли је јутрења, или вечерња. бдепије или литургија. Обуке у закону Божјем са радницима и другима држе се и у 8 саши у вече , држе се у пространим дворницама, а држе се и у храмовима. Па и код нас раскидају се уске границе за проповед, па се већ проповеда и учи не само о литургији, него и при другим богослужењима, као што видимо и из неких штампаних проповеди, а и из описа гдекојих црквених и црквенонародних свечаности. А и за верозаконску обуку одрасле младежи нашло се већ и код нас места у храму, те су нам познати примери свештеника који су већ у осамдесетим годинама прошлога века те обуке у храму држали и са током истих и успехом потпуно задовољни били. А има их, који и данас тако раде. А како је дивна она слика св. Саве која нам преставља св. Саву у пуном црквеном оделу у храму на амвону, а око њега скупљена младеж, под сликом пак потписано: „пршдит« чада, посибшлите лние, стрл^ Господн!« нд8ч$ кдсх"!

Ако нигде, саберимо омладину свога народа око амвона у храму свом, ако никада иначе, а оно барем недељом и празником поподне, па станимо меЈју њу место св. Саве и учимо је оном истом страху Господњем, којему је он младеж свога народа учио. Св. Сава ће нас благословити, а благослов Божји остаће нама и на народу нашем. Томине недеље 1901. Један члан светооавске цркве.

0 беемртноети душе.* Говорио ученицима горње гимназије Карловачке Добривој НиколиЋ, богослов IV. године. Ја сам живот и ускрснуће. Ко у мене верује, ако и умре, живеће. (Јов. XI., 25.). Драги ученици! Вера имаде два ослонца у животу: једно је натња, а друго је нада у бесмртност. Патња учи човека да није створен за ову земљу, јер што више се приближује гробу, тим му мање радости може пружити овај живот, и ради утехе једино може подићи сузне очи своје к н бу. Па то је и добро тако, драги слушаоци ! Јер кад нам разочарање и бол не би на сваком кораку ранили душу нашу, ириљубили бисмо се тада земноме праху, Бога бисмо сматрали излишним, вера би нам се чинила досадном све дотле, докле би нас овај свет могао задовољавати. Ох, та кад бисмо, удубивши се у земаљске радости, могли мирно живети за своје снове и наде, ко се од нас не би опио од уживања? Све би нас одвукла струја живота и тада бисмо сви мислили и говорили као што је столећима пре написано у књизи Иремудрости: — Ходите да уживамо брзо добра садашњости и младост своју! Заситимо се вина и масти, да нам не ишчезне цвет времена. Увенчавајмо се ружама док нису увенуле! По овнм ћемо речима нознати сами себе. Овакав начин мишљења психолошки карактерише човека. Јер кад бисмо на овој земљи, скривени од буре и мраза, могли створити * Види: Носк Јаиоз б882ејЈу1у18Ц бгеаЉеаге(1е1 1894, — 1899. Врев! 1900. (стр. 28.-42.),