Српски сион

Бр. 27.

се одмах уверити, да разум човеков, није кадар постигнути Бога са свима тајнама Љеговпма. Јер ни сам цар и пророк Давид, коме је Бог открио своје неизвесне и тајне премудроети, па и св. ап. Павле, који је до трећега неба однесен био, где је од Бога неисказане речичуо; величанство Божје описати нам, нити богаство премудрости и силе Његове речима исказати — нису могли. Пророк Давид угледавши тајне Божје, у необично удивљење долази, те од силнога усхићења нишга не зна вшпе да говори но само овако иред Богом вапије: „Хвалим Те што сам дивно саздан; дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро" (пс. 139. 14.) То као да је он другим речима ово казао: Право Ти кажем Владико мој! да је мени о Величанству Твоме страшно и иомислити, а камо ли говорити. А на другом пак месту као да исти пророк од силнога удивљења тога к себи долазити почиње, те исто пространије овим речима описује: Господе, Господе наш! како је величанствено име Твоје по свој земљи; подигао си славу своју више небеса (пс. 8. 1.) Али ипак неимајући довољно речи, којима би славу Божју изразити могао, заклапа уста своја те смирено овако говори: Ко ће исказати силу Господњу, испричати сву славу Његову ?! (цс. 106, 2). Тако исто и ап. Павле, уместо да нам објави шта је у трећем небу видео, пун удивљења овако кличе: „0 дубино богаства и пренудрости и разума Божјега. (Римљ. 11. 83). Даље вели исти апостол: Нека ме нико не пвта. шта сам видео и чуо: „Чуо сам неисказане речи којих човеку није слободно говорити" (II. Коринћ. 12. 4.) Толико нам је дакле извешћа о Богу и благама Његовима донео небесни овај путник, ма да је њему толико божанствених ствари показано било, волико је год он истих у себе сместити мотао. Ко би дакле још разумом својим оно постигнути могао, што тако велики и свети мужеви ни речима своЈима исказати — умели нису ?! Још ми читамо у првој књизи 0 даревима како се Бог јављао цророку Илији на гори Хоривској, али Га ни он видети није могао. Као што је тако и написано: „А кад чу Илија долазак Господњи, заклони лице своје плаштем" (I. Књ. 0 цар. 19. 13). А шта ћемо да кажемо о оном: непости-

*ЈЈДЛЈП. " оти*. ЧО.Ј

жном, неизмерном и бесконачном суштаству Божјем, о оној — по речима ап. Павла ненриступачној светлости Божанства? Да ли се усуђују овде — не само човекове — но и ан!јеоске очи гледати ? 0 томе пророк Исаија овако говори: „Видех Господа где седи на Престолу високу и издигнуту; Серафими стајаху више Њега, сваки од њих имаше шест крила: двома заклањаху лице, двома нак ноге своје, а двома лећаху. (Ис. 6. 1. 2.) Застанимо мало, љубазни моји, код ових Исајиних речи и запитајмо: Зашго Анђели покривају лица своја, кад стоје пред нрестолом Божјим? Да ли зато, што се на лице Божје не усуђују гледати? Но нас Јеванћеоска истина уверава, да они свагда виде лице Оца небеснога. По томе је дарле јасно, да ако се Анђели гледањем лица Божјег и наслађавају, то иста наслада у толикој мери бива, колико и њихова нрирода поднети може; дочим пак савршено исту насладу никада постигнути не могу. Его то значи, што су Њихова лица - при гледању Бога — са крилима заклоњена. До сада смо ми само о једном суштаству Божјем говорили и расуђивали. Но када би пак и даље пошли, то како би онда о трима лицима Божјим расуђивали? А наиме: како би расуђивали о превечном рођењу Једино родног Сина Божјег од Оца и о оном ваплоћењу Сина тога, које је у своје време било од Дјеве Жарије? Како пак о безначалном происхођењу Духа Светога од истог Оца? Може ли то све чији ум у себе сместити и све то потпуно схватити и докучити ? Св. Амвросије у својој књизи „0 вери" пише о томе предмету овако: ,,Није ни могуће сазнати тајну ро^ења Божјег; мисао ми оскудева, глас престаје и не само мој, него и анђеоски, иа и ти руку на уста метни; највише тајне небесне, није могуће испитивати. Видите ли, побожна браћо моја, како је разум човеков оскудан и недовољан, да би све тајне суштаства Божјега у себе — сместити могао! Из тога дакле, онда закључујемо: да разум наш и сва мудрост света овога у нознавању Бога и тајана Царства Божјега ништа није. Да шта је онда ту силно и моћно, чиме ми Бога и све тајне Царства Његовог — ностигнути можемо? Вера, љубазни моји, вера у томе нема граница. Она сазнаје и тајну св.