Српски сион

В р. 27.

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 459.

госиодина енископа бачкога Митрофана, који је овде присутап, да благоволи ову смирену здравицу именом осгале преосвећене госиоде епископа с архипастирском милошћу примити и да изволи уверити и осталу преосвећепу господу епископе о топлим жељама мојима и братства мога за Њихово дугодепствије. Ми ћемо се усрдпо молити Свевишњему: да Им даде повољна здравља, да Их сахрани у једипсгву духа и у савезу братске љубави са својим архитискоиом и м и тр о иоли том - иа тр ија р хом! Живео нам нреосвећени епископат ис пола ети деспота! Кад је ћакои Никанор са богословским ликом отпочео да поји прквеио мпоголетство: Ис иола ети деспота: — дигао се преосвећени епискон Митрофан и иоделивпш учесницима свечане трпезе свој архијерејски благослов, одговорио је на здравицу домаћинову од прилике овим речима: — Благодарим миломе домаћину нашем на здравици, коју је имао доброту да папије мени и осталој браћи мојој у Хрчсту, члановвма српскога енископата. Хвала и ЈЗашој Светости и свој нрисутној господи, који сте изволели ову здравицу пријатељски прихватити. Мило ми је, што ми је домаћин дао повода, да могу и ја данас о овој лепој светковини, рећи једну искрену реч. Нре свега хвала драгоме домаћину на оној лепој поуци, којом нас је ноучио, излажући нам историју манастира Гргетега. Још му већа хвала на здравици, коју је изволео нанити православноме српскоме народу нашем. Еао син тога народа, као смирени енископ свете цркве наше, наздрављ;ш ономе, који именом тога нашега побожнога православнога срнскога народа врши све наше народно-црквене послове — а то је наш славни народно-црквени Сабор и представник му Саборски Одбор. Високи Саборски Одбор, ово највише црквено-управно тело у нашем автономном народно-црквеиоме живогу, заступа овде при овој светКовини Бзегова Светост преузвишени господин натријарх наш Георгије као председпик, велеучени госнодин Др. Ника МаксимовиК као потпредседник

и пречасни архимандрит Иларион Руварац као члан Саборскога Одбора, — који ево већ једанаест година ревносно, часно и савесно врпш све оне дужности, које су наложене поверене тој високој власти нашој, према кругу њезинога рада. Мало је у нас људи, којима су признаване заслуге њихове за живота им. Но времена се мењају и људи се мењају у времену. И као што се ми данас захвално сећамо подвига митрополита наших: Исаије Ђаковића, Павла Ненадовића и СтеФана Стратимировића — тако ће се потомство благодарно сећати рада и оних наших знаменигих мужева, који су у нашем времену утрошили најбоље године свога живота у рад: да извојују и обезбеде пашу народно нрквену автономију. Неблагодариост је карактеристична црта људи данашњега века — али ко год има свету и узвишену цел нред очима, тај се не обзире на незахвалност својих сувременика, пего ради и оставља потомству, да оно суди свима но делима — јер „киждо ео ОТХ д 'к /1х ИЛИ ПрОСЛЛКИТСА или постидитса!" Дижем ову чашу у славу пашег високога Саборскога Одбора а у здравље његова заслужнога нредседннка, потиредседника и свију чланова му! Жавели! Кад су се утишали усклици, којима је пронраћена ова значајна и топла здравица нреосвећеног енискоиа бачког и отпојало се и на њу мпоголетство, дигао је онет пеуморнп домаћин архимандрит Иларијон благодарио је епископу именом члапова Саборског Одбора на здравици његовој, донунио је здравицу ту наглашујући нарочито опе многе и велике заслуге, које је стекао потпредседник Саборског Одбора, велеучени господин Др. Ника МаксимовиК. својим 32-годишњим савесним, родољубивим радом на нољу нашег народио-црквеног и нросветнога живота и као члан и нотпредседник Сабора и као члан и нотпредседеик Саборског Одборл и као члан Митронолијског Црквеног Савета а напокон и као члан и нотпредседник НародпоШколскога Савета. Зажелео је напокон: да „онај велики госнодин" а то ће рећи наш народно-црквени Сабор, који је иза-