Српски сион

Б р . 29.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 495,

помњом и љубави обрађивао према стању и приликама дркве и његове пастве имајући увек на уму, да му је сврха, да верни стеку што јаснији појам о хришћанској вери, да ту веру заволе, следе њеним прописима у животу и тако обнове праву цркву Христову у срцу своме. Као што сви велики људи тако и Ориген уза све своје мане и недостатке, које су му доцнији нараштаји опазили, остаје он ипак врло знаменит у иогледу хришћанске проповеди. Он је својим радом створио и у проповеди епоху, која, ако и носи на себи још карактер несавршенства, ипак је куд и камо одмакла од првих трију векова, у којима, је проповед живила. Под његовим утецајем и у његово доба добила је проповед и право грађанства у црквеној књижевности. Он је ирви почео намењивати нроповед своју не само слушаоцима већ и читању изван школе и храма; он је први почео бележити и издавати своје проповеди у изворном им облику, не прерађујући их у трактате, као што је радио његов савременик на занаду Кипријан. Други је значај Оригенова рада, што је он први утврдио проповед речју Божјом, учинивши библијски текст не само излазном тачком проиоведања и предметом аргументације, већ узимајући из њега и садржину. Тиме је за будућа времена установљен принцип, по коме је проповед престала бити продуктом личнога субјективнога производа и назора, већ је постала изразом црквенога учења, проповеђу ех са1ћес!га. Ма да код Оригена у његовим проповедима налазимо много више субјективизма него код других, ипак је принцип сасвим код њега објективан. Трећа заслуга Оригенова јесте, што је својим нроповедима у Хришћанство унео мноштво нових идеја, егзегетских, догматских, моралних, те је тиме потпомагао много .буђењу и обновљењу хришћанских мисли и назора у свету. Четврта заслуга Оригенова јесте у томе, што је створио посебан тип проиоведи, а тоје егзегетска омилија. Тај тип проповеци владао је и после њега, а у својим главним цртама сачувао се је у цркви све до данашњега времена као норма за ту врсту хришћанске проповеди. (Шк. уџбеник). Тиме смо у главним цртама ресумирали рад овога ђенијалнога учитеља старе цркве хри-

шћанске, који је својим учењем и радом, ма да беше због неких незгодних назора доцније осуђен од цркве, заслужио ипак, да му се са дубоким иоштовањем спомиње његово име у црквеној књизи, којој је тако рећи први својим ђенијалним талентом и ревносним неуморним трудом ирокрчио иут до славе и величине, на коју се је успела у IV. и У-том веку. Наетавиће се.

Још нешто о еабореком изборном реду од 18701. (Поводом „Осврта Димитрија Руварца".) (Свршетак). XIII. Крунније наводе и ириговоре, иодвале и смицалице „Освртове" против становишта које заступам у питању изборнога реда од 1870/1, држим да сам довољно нриказао у њиховој правој вредности. Том приликом умпожио сам доказе основапости и коректности тога становишта и његове тврдње о неканоничности посганка тога изборног реда. А то ми је и била главна цел уз побочну, да прикажем превртљивост и несолидност јавног рада г. Д. Р-ца, а њега самог као човека необуздане ћуди, без икаквсг убеђења у нретресаним овде иитањима. Сматрајући саму ствар довољно исцрпљеном у корист свога становишта и својих тврдња, ја бих могао одмах свршити и завршити, па да се и не осврнем на ситниж „Освртов". Но да не би и њиме по неко заведеи остао у заблуди, осврнућу се ипак. На 12. стр. „Осврта" вели се: „Ви сте г. Јеремићу на стр. 537. навели неколико пасуса из говора народних саборских носланика са сабора 1842, те и ако сте их верно навели (о милости!), и ако се н. пр. из говора Николићевог и Хаџићевог и осталих, сасвим јасно види, да су они нредлагали „да бв1 бол^ћ бнло, да се рекурсЂ — ради дозволе расправног сабора на милостив г ћишег Монарха пре избрашл АрххЕпископа и Митронолита устрои, подпите и одирави". Ви инак рекосте: — ипак је и на том сабору — 1842 — иокренута мисао и жеља, да се одржи најпре расправни и цосле њега изборни сабор".