Српски сион

Стр. 496

„СРПСКИ СИОН."

В р. 29

После ове замерке чуо се у „Осврту" и но трећи пут подвик; „Да л шако ради књижевник од љубави и истине"! А ја се згледнух, слегох раменима и заиигах: шта ли тај г. Д. Р. сад хоке, шта ли му је сад криво? Ни данас још не знам. А ко хоће да погађа — а кад погоди да и мени каже — нека прочита и оно што сам ја написао, а наиме: „Сабор од 1842. дозвољен је „јединствено ради избора митрополита". И ма да је тако нанисано било у највишем декрету, којим се тај сабор дозвољава, иа и поновљено, да посланици „јединствено себе на дело избора митрополита ограниче", и ма да је и Комесар то исто поновио у свом говору, којим је сабор отворио, па то поновио и другим својим изјавама не једаред; и ма да је „Конацг бес г 1>де ове (Комесарове) громким свпо слншатела в!ватг восклицашем г Б ув-кнчанг био, ипак је и на том сабору иокрешана мисао и жеља да се одржи најире расправни и иосле њега изборни сабор". Као што рекох, нисам мох^ао, да разаберем ни висину ни дубипу трећег восклицанија г. Д. Р-ца. А нривео сам га, да и он буде сведоком славе хвегове. — Излагањем односпе радње сабора 1842, доказао сам, да су и на хвему неки хтели да расправљају и уређују друге црквене послове, а иосле ових тек да бирају митрополита. Али сам гим сабором доказао п то, да да г. 1842 ии државна власт, ни црквени Фактори, на таку незаконитосг нису хгели пристати. Доказао сам, да на ту незакопитост нису хтели пристати ни г. 1864. А нису приста]али, јер су онда били вољни да респектују канонску забрану иредузимања важнијих црквених нослова за време седисваканххије. А респекговали су ту канонску забрану тада за то, јер и.п онда „ирактичносш и није колидирала са шом забраном. Онда није било државних рачуна и смерова, а ни личних иптереса тадањих администратора митрополије, којима би заностављали закон и иптерес цркве своје. Али је већ онда — 1864 — „ирактичност" народњака хтела та! закон да игно-

рује, позивајући се и на саме иривилегије, „на којима да ј« основана оиа наша црквена автономнја, којој је орган народпи сабор и . Цитирао сам те речи Милетићеве и тврдхву његову обарао. С каквим усиехом, поричем г. Д. Р-цу компетенцију да о томе пресуђује, јер он пише данас овако сутра онако ; јер он не ради по увереи.у и разлогу, не из љубави према ствари, него по диктату мотива, који покрећу и најобичниЈе смутљивце. Јер, зар ми је могла која друга побуда и какав год друкчији књижевник добацигп онако малициозно: да сам „без икакве нужде и новода цитирао и привилегије".* Добацити опда, кад сам их цитирао да Милетићево позивање на иривилеги/је неоснованим прикажем и докажем. Чиме сам то могао учинити него привиле гијама? Или сам се место нривилегија требао позвати на г. Д. Р-ца, који као да жели мопонолисатл цитирање у онште, а иривилегија понаособ ? Или сам изводио погрешие закључке из цитираних нривилегија? М јш оне не обарају Милетићеве и не доказују моје тврдње? Ради чуда, да чујемо како је данашњн г. Д. Р. нисао у сличном нитахву године 1900. Ево овако: „Из ових се иривилегија јасно види, да је натријарху дата тако рећи неограничена власт у хфкви, и да о каквој народној автономији у унрави цркве, нема ни сиомена. Народу јс једино нризнато нраво, да може са свештенством заједно бирати себи свога архиенискоиа, и да може „слободно упражњавати своје обреде и своју вероисиовест, без икаквог страха, опасноети и штете у телу или имању... Говорити и писати дакле, да| је нривилегијама Леонолдових (а другим?) сриском народу у Угарској, Хрватској и Славонији признато неко нраво у управи црквеној, ироста је — што рекли Србијанци — измотација." 1 * Осврт. Стр. 12. , 1 Димитрије Х^уварац : ХХостанак и развитак сри. дркв. иар. автоиомије. Стр. 5. ХХије г. Д. Х Ј . тако писао само х900 г., него и х890 и 1892. У 20. бр. „Певог Времена" ех 1890. написао је и ово; „За то оканите се господо иоаивати се на привилегије, јер по њима нема наш народ нити би имао по њима никаквог другог удела у счољчшњој управи црквеној, осим слободног избора архиепископа".. .. „Ко можв из овог законског чланка (XXVII. ех 1790/1.) извести то, да је њим дата нашем народу