Српски сион

Б р . 29.

„омски сион.

Стр. 497

Дакле, и кад кажем скоро исто шго је рекао г. Д. Р. — и онда ми он замера, и онда немам право ! — Г. Д. Р. хтео је неким соФизмима да докаже да сам „слаб логичар" (стр. 26. и 27.) а иостојећи изборни ред да је каноничан. Ја сам н. пр. рекао: „Да је и државна власт, и после IX. зак. чланка, сматрала дотичне закључке и уредбе (саборске) зависнима од Синода, доказује поступак са сепаратним вотумом Енископата од 1870. Класичан је доказ и у отпису минисгра Паулера из г. 1874, којим је враћено саборско устројсто од 1871, непотврђено с разлога „ што на њега није Еиискоиат иристао, а ио еиискоиалном карактеру грчко• источне цркве ово је есенцијални услов иравоваљаносши саборског закључења". А г Д. Р. иосле тога, прећутавши сеиаратни вогум, овако умује: „Ко зна здраво мислити, тај прочитавши то, не може ништа друго рећи, до ли ово: на кад је круна на иредлог кр. уг. владе ииак потврдила 29. маја 1871. изборни ред, јасно је, даје ире његове иотврде, пристао на њега и енископат, јер га је баш тај исти министар Паулер иоднео круни на иотврду. И чим то стоји, нрестаје свјак (!) глагол о каноничности или незаконитости изборнога реда. Није ли иак на њега пристао егшсконат — као што Ви г. Јеремићу тврдите; — онда не стоји она тврдња Паулерова, да без иристанка епископатовог не може иотврђен бити ни један* закључак саборски". Тако г. Д. Р. Но ко чига његове речи са разумевањем ствари, уочиће одмах, да је у његовом соФизму прећутана неконзеквенција Паулерова према становишту, које је овај и сам признао легалним; да је прећутана и самовоља државне власти, којом је та неконзеквенција спровеавтономија, тај је заиста блажен!" У 86 бр. „Новог Времена" ех 1892. у истом правцу је г. Д. Р. писао. Шта му је дакде бидо ове године кад је писао „Осврт"? Заиста је и он у својој Форми „блажен". „Блажен" је био и онда, кдд је рекао, да је зак. чд. XX. ех 1848. „дата нашем вароду црквена автономија", о каквој он говори, но да „исти законски чданак није никад ни ступио у живот". * Нисам рекао „ниједаи", јер иије говор о свима него о извеспим закључцима, о уивеспој радњи саборској. Зашто ми дакде г. Д. Р. подмеће свој ,,ниједан" „ништа" итд.? Зар у „невољи", иди у својој новршности?

дена. И место да осуди ту неконзеквепцију и самовољу, г. Д. Р. мени импутира нелогичеост, а скоро да иравда иоступак државне власти. По његовом соФизму : или је државна власт одобрила изборни ред на основу пристанка Еписконатовог. ег§о радила но закону црквеном, или га је нотврдила и без тог нристанка, јер није ни дужна тај пристанак тражити, ег§о но праву свом. Али не стоји ни једно, ни друго Ја сам доказао какав је то присганак био 1870. и да тадањи Епископат без свога митрополита није био ни надлежан на пристајаЕве, дакле, да о присганку, са правпе стране узетом, не може бити ни говора. А из тога случаја, што је државна власг г. 1871. и без тога нристанка — па и нротив IV*. тачке сенаратног вотума — ипак потврдила изборни ред, изводити закључак, да „онда ие стоји опа тврдња Паулерова", то може само нравна логика „Осврта", то може само она ћудљива љубав према црквеним правима, каква се често разлева по радовима г. Д. Р-ца, кога „познавање историје наших народних сабора од 1708 до 1864, а тако исто и синода за то време" тако разапиње, да томе вулкану свога — за другога, по његову мишљењу, нбклгкстм/иапџ знања, мора одушке да даје и у веома чудним екскурзијама. Становиште минисгра Паулера у његову отпису 1874, сасвим је легално и једино коректно, претпостављајући, да је он нод Епискоиатом мислио Епископат у Синоду. Да га се је министар држао и 1871. г., и да га се државна власт увек држала и држи, не би се никада бар Формално, огрешнла о законодавство и право црквено. Али, министар Паулер — без обзира на његово познато већ правдање пред еиископом Грујићем — поступао је 1870. противно томе становишту. А зар у његовој пеконзеквенцији — моја нелогичност? И та његова неконзеквенција, разуме се, не из нелогичарства Паулеровог него из нолитичких рачуиа почињена, зар да нотире легалитет и коректност изреченог у отпису Паулеровом стаповишта ? По логици и иравним појмовима г. Д. Р-ца тако