Српски сион

. ЧЈГШЛМО.

1ЈИиП.-

В р . 29.

би и било. Али тако није. јер незаконитост и некоректност личнога ноступка министровог, не цоништава начело у отиису Паулеровом и на њему основано црквенонравно становиште. — У „Осврту" се вели: „Сабор је бар на папиру 1875. добио уетројство и одређен делокруг, на темељу кога може и самој влади ононисати, да не мора учинити нешто што је противно устројству, без да му она може друго шта учинити, до ли да га одгоди ил распусти — као н. ир. 1897. — ал архијерејски синод нема ни дан-данас никаквог устројства. нити одређеног рока свога састанка, већ мора за свако заседање да „исходи" дозволу, као и да назначи иредмете, што их мисли нредузимати, односно да добије дозволу за њихово нредузимање".* Но г. Д. Р. је нри овом умовању заборавио на канонично уотројство о састајању Синода и Деклараторијске установе, које, било нам право или не, ностоје. Заборавио је на 7. § саборског устројства, но којем, „свако одстунање од рецовног времена састанка, даље продужење редовног, као и сазив ванредног састанка (сабора), овог последњег уз означење расиравних иредмета има се преко нредседника претходно Његовом Величанству нријавити". Заборавио је и на 9. §. истог саборског устројства, по којем „Сабор сазива митронолит и натријарх, или ако је упражњена столица му, митронолитски црквени савет, уз чретходпо учињену иријаву Његовом Величанству, и иосле добивеног одобрења од Његовог Величанства ". Заборавио је и другу алинеу тога нараграФа но којем : „ЕБегово Величанство има право сабор одгодити, исто тако и распустити га" . . . А тешко да је кад год и имао на уму, што се све садржи у овој установи саборског устројства. Заборавио је г. Д. Р. и то, колико, на жалост, стварно вреди и прва алинеа 7. §. гледе састајања редовпог састанка сабора, а колико и друга алипеа 10. §. — гледе дневиога реда. А можда и није заборавио, него је баш хтео да којешша напише, рачуиајући иа „неуке читаоце". И зашто онда да му доказујем неоснованост његова истицања „ирава" и „делокруга" саборског над Синодским ? * Стр. 18.

— Замера г. Д. Р. и цозивању моме па речи Јиречекове, да су сабори до 1864. били конзултативног карактера а не децизивног, Замера ми, јер нисам навео и ове Јиречекове речи: „Ег (сабор) ћа! пиг Уогзсћ1аде ги тасћеп, (Јегеп УегшкИсћипд уоп с1ег АИегћбсћзкеп 8сћ1из8Газзип§ аћћап§е1 и . Замера ми, шга више нодмеће ми и обмањивање неуких читаоца! Па и по четврти пут кличе: „Да л шако ради књижевник од л>убави и истине"! Но, ко разуме ове речи Јиречекове, те их у свези прочита са речима: БЈе Вега(1шп§еп с1ег Маћопа1 Соњ ^геззев 81пс1 гехп соозићаЦуег Ш1иг, — тај у изостављању нрвих речи не ће видети никакво обмањивање. Те речи напротив угврђују и допуњују тврдњу о конзултативпом значају сабора. У изостављању тихречи било би тенденције обмањивања само онда, кад би се њима тврдило, да су сабори били децизивног значаја. У том иак случају Јиречек би протусловио себи. У две непосредно, једне за другом написапе, рсченице, он би изрекао две нротусловне тврдње. Ако г. Д. Р. има смелости и то да усгврди, онда би према овој и сувише мала била смелост, којом мени импутира обмањивање неуких читаоца. Али ако то нротусловље не докаже, онда је доказао, да би он, к'о хтео, да обмане. Поступак г. Д Р-ца је тим одвратнији, јер је и он на стр, 18. признао, да „пису од 1708. па све до 1875. имали другог до ли конзулативног права (?!) и народноцрквени (?!) сабори". Истина, он то тнрди и за Синоде, но тврдња о Синодима не потире тврдњу о саборима. А колика је и каква је разлика између конзултатшшог карактера, Синода и сабора, односпо какав је положај и каква надлежност у уређивању црквених послова била Синода а каква сабора, о томе је заман диспутати се са г. Д. Р-цем, јер о томе су његови појмови и сувише магловити, његово становиште без принципа и легалног базиса, а ћудљивост од предсудног утицаја. — На стр. 26. и 27. свога „Осврта" претресајући г. Д. Р. моја разлагања о ие каноничности изборног реда од 1870/1. и о §.^2. саборског устројсгва од 1874/5, вели: да су и та разлагања „разглагол-