Српски сион

Б р . 29.

ОТР. 499.

ствија", којима је место у каквој „бубшуотеци", и да се таке „несмислице" могу писати за оне „шијаке из народних нриноведака". К овој, заиста лепој аргументадији штета, што још није додао онај нознати усклик Хорацијев: „КЈзиш 1епеаИз агглсј", који кригичари а 1а г. Д. Р. обично уиотребљују, да бар исмеју нротивника, кад немају разлога са којима би га могли утући. Није нам ии на крај памети, да одговарамо на ово бубњање, довољно је, да иозовемо читаоце наше, нека још једанпут прочитају све оно пгго смо на стр. 80-84 наше расправе нанисали, на ће се и сами из ш целине уверити, да г. Д. Р. ту ствар не разуме или није хтео разумети. Ствар је по себи врло нроста, али замашна по своме звачају у данашњим приликама, те ћемо с тога скорим и онако морати проговорити опширније о њој. а дотле нека се стрпи г. Д. Р., јер толико скромности иретиоставлћамо код њега, да не може захтевати, да овако замашпс и озбиљне ствари расправљамо тек мимогред, у нолемици с љиме, а р1апе кад знамо, да имамо посла са човеком, кога је тешко уверити, а лако — разуверити. — Осгало би ми још, да коју кажем о комичном „обрту" у „Осврту" г. Д. Р ца". Он је наиме опет нресалдумио, учинчо је опет један заНиз тог1а1е. Огласио је огМ е( огђј, да више није за измену изборнога реда. И ако сам сувише иажње ноклањао „Осврту", не ради њега самог, него ради оних „неуких" и ради ствари, „обргу" и мотивацији „обрта" не могу је иоклонити. „Обрт" г. Д. Р-ца се у нитању изборнога реда иневиди, а у нолемици с њиме, само је њему иа — гатету. Мотивација „обрта" доликује Димитрији Руварцу, и било би нечовечно бунити га у душевном задовољству, којим га она исиуњава. Изгледа, да је један од великих разлога „обрту" I. Д. Р-ца и једна нуномоћ из 1748, ио којој он суди, да су сва три сталежа онда кумулативно бирали саборске посланике, што до свога „Осврта" г. Д. Р. пије знао. Добро. Али можда он није, између осгалога, знао ни за ову циркуларну на-

редбу администратора митрополије Јована Ђорђевића од 24 ма.ја 1768, упућену „про» ТОПОПЈ/И 6п <Ј())(Ш 0(НЛ1СКИА а125 ,,Пошже и настоАфб/и8 ксснацодногиб Оокојиј " потрЕкно естк, да и и> лпрскагш сц^нстка бпа^иЈ ОршскЈА ДепВтирти изверутсд а полно/иофнл« Ккрепетх, злто кал1 наллгашж, да вм салш сокол^х и еци с «днил<к протопопи каше скцннико/их 5. дне грлдбфаго <ица аири-иа сего Года, кзелнш со соко!о печатх ки скои, а сфеник скои, с коил! ћете иза= кратисА ил<8фК1И Депбтиртол! пленипотенци^о 8крепити, зд-к 8 Карлокци иск-ксно дочи и предстати илите иначе несоткорше". Можда г. Д. Р. није досад знао ни за онај налог Осечке Комисије од 18. марта 1769, по којем: „ЕпсШсћеп воПеп УегпиШп§е ипс! иплдепидеп Ееи1е ги БериИг1еп ег^аМеп шегсЈеп, \уе1сће (1аз 8гаа1ез, с1ег Шгћоп пш1 ЕеИдгоп ШгасШеп*. По логици г. Д. Р-ца, морао би он и после ових историјских чињеница опет учини!и један „обрт", те сада бити за измену изборнога реда, а у иравцу наведенога циркулара и налога. А кад бих му идруге свакојаке елучајеве побројао гледе избора саборских посланика из онога доба „аисолутистичкога", — колико ли би „обрта" тек опда г. Д. Р. имао да нрикаже. Можда би му требала серија гимнастичких представа. Оволико тек ради важности оне пуномоћи из 1748. пред којом се је г. Д. Р. онако комично „обртнуо". 0 самом „обрту", као неком „догађају", можда ће насти на ум кадгод ио којем Карловачком шаљивчини да учини номен, и то у послевици: „обртљив и иревртљив као Димитрије Руварац". У славу те обргљивоети и превртљивости дужност ми је сиоменути, да је г. Д. Р. г. 1900. рекао да: „данас захтева и свештенство — бар увиђавпији део, који ее не заноси за етрујом времена и за понуларношћу — , и јерархија , да се измене данашњи изборни ред у иогледу избора свештеничких заступника". 126 Нека г. Д. Р. из ових својих речи сам ,25 Архива М. К. под Бр. 190 ех 1769. 126 Постанак и раввитак. Стр. '200; но ради куриовума треба прочитати шта је све рекао г. Д. Р. и на стр. 198. и 199; 209. и 210.