Српски сион

С тр . 534.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 31.

век доказао је једпнство свега што постоји и разумну хармонпју створеног света, и уз то тако експериментано-научно, да ламентације о томе Волтера и др. изгледају неоснованом игром малознајућег ума. А то је велика ствар. Сама позитивна наука с гордошћу казује, да је она решила то пптање на фактичком основу и доказала законитост и правпчност алтруистичких осећаја, створила могућн ост увеличати свесност морално-практичког живота и појачати савест. И у том је доста истине. XIX. век дао је у руке богослову нецењене научне материале за све одељке научно-богословског знања. Нарочито нашем православном богословљу и православној филозофији Х1Х-век указао је огромпу услугу. Строго говорећи, цветање тих наука у границама је XIX. века. XIX. век развио је колосални мисионарски рад и пронео Еванђеље до посл^ћднн^х ЗЈгИЛИ. Најпосле XIX. век усадио је у друштво свест, да је труд — добро људи, одлучио је од сибаритства* прошлих векова и развио у велико добротворност заједно са пространим образовањем необразованих маса. Ни Господ није оставио XIX. век без нарочитог промпшљања. Као у одговор на дрско казивање Лапласово, да је он с телескопом завирио у све крајеве васељене и нигде Вога није видео, Вог је нарочито показао себе позитивпом веку у падприродним феноменима, тако рећи, дао је да га се дотакну људи, који су све навикли сватати само на основу дотицања. Једном речи XIX. век узео је на себе црни културни посао у истраживању сила и закона видљиве природе, па се исцрпео и морао је једном иодићи поглед небу и размислити. А шта је успео учинитп — оборио је грубу неверу материализма. Наследнику своме оставио је бео чист посао. * буђагШвтв значи прекомерна страсг за уживањем, сладострасиост, раскошност. ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. СТЕЧА Ј 105 з-з Има да се попуни једно место учитеља срп. нар. школе у Вел. Бечкереку. Плата је 1000 круна и 200 круна станарине; 4 хв. дрва за огрев шкојш и учитељу; 50 круна за шк. послугу, 10 К. 25 п. за шк. реквизите, 2 К. од погреба, где учител> позват буде. Дужности су шк. уредбом прописане а нарочито спада ту држање једне певнице, и рад у разреду, који м. шк. одбор одреди. Гок стечају је до 1. (14.) септ. о. г. В. Бечкерички м. срн. правосл, шк. одбор.

ШКОЛСКА ОБЈАВА. ш 1-1 Уписивање ученица у српску вишу девојачку школу у Панчеву за идућу школску 1901./2. годину почиље 2. септембра и траје до 4. септ. по нов. кал., а 9 исгог месеца почињу редовна предавања. У ову школу примају се девојчице, које су навршиле 10-у годину живота свога, а свргаиле су четири разреда основ. народне школе најмање са довољним успехом, или које покажу на пријемном испиту успех, који одговара успеху из четири разреда основне народне школе. Ученице из У. и VI. разреда основне народпе школе могу бити примљене у старије раз реде ове школе, ако на нријемном исииту покажу, да су научиле бар са довољним уснехом и по плану за срп. вигае дев. школе све оно, што би у претходном разреду у срп. вишој дев. школи имале научити. Ученице, које први пут у овај завод ступе, плаћају 2 круне уписнине, а осим тога плаћа свака ученица у име школарине за целу годину 10 круна, односно 5 круна по течају. Осим тога дужна јесвака ученица без разлике да при унисивању положи 30 потура као прилог у државни мировински учитељски фонд. Сиромагане а добре ученице, ако своје сиромаштво званичном сведоџбом искажу, могу бити од школарине ослобођене. Поред тога оваке ученице могу јога и у новцу добијати припомоћи из фонда за сир. ученице овог завода. На основу дозволе всксл. Школ. Савета предаје се на овој гаколи у Ш. и IV. разреду још и латински језик као необавезан предмет ученицама, које би можда продужиле науке на средњим гаколама и вигаии заводима. Који родитељи или старатељи желе своје женско дете послати овамо, умољавају се, да ПЈнесу собом детиње крштено писмо, гаколску сведоџбу од иоследње године као и уверење, у своје време каламљене богиње. Даље се родитељи са стране умољавају, да се у погледу стана и преиитања изволе обратити на управу ове гаколе, која ће им у ту цел вигае бољих и отменијих кућа нрепоручити. Од ученица из Срема и других крајева, где се не учи мађарски језик, игате се, да из овог иредмета јога нре уписивања науче писменицу и да знају бар читати и писати. Панчево, 2. (15.) августа 1901. Управа ерпске више девојачке шкоде