Српски сион

Отр. ш.

„^РПСКИ сионл

они, који продазе кроз различита искушења, од којих су сви грехови одсечени и одстрањени, али они ипак четвероуголан и свестрано једнак иравилан живот проводе. Писди светских списа могли би се до душе назвати високим али сеновитим дрвећем ; иод сваким наиме сеновитим и високим дрветом проводио је блуд Израиљ (I. Цар. 14, 23.), јер они говоре додуше узвишене ствари и служе се бујном речитошћу али они нису тако радили, као што су говорили. С тога се не могу назвати четвероуголним гредидама, јер код њих није живот са говором у хармонији. Када ти дакле правиш ковчег, када скупљаш књижницу, састави је из говора пророка и аностола или оних, који њима у вери најближе стоје. Начини себи ту две ил три преграде; учи из њих историјске приновести, да разумеш смисао велике тајве, која, се је у дркви Његовој испунила. Настој, да иоправиш свој пут, да се оканеш опачина, да очистиш душу сво.ју ц ослободиш је окова. Унеси у њу гнезда и станишта за разне .врлине и напретке, С поља и изнутра облепи Је и то тако, да у срду одгајиш веру, да воциш у устима исповест, а у унутрашњости уверење а споља дела да имаш, из нутра да си чист на срду, а с ноља да си чист телом. У овај дакле ковчег мораш ти сместити и животиње свију врсти, не само чисте, него и нечисте. Од чистих животиња лако можемо рећи, да се под тима треба, да ра^умеју, пашћење, знање. убеђење, суд са искуством о ономе, шго чигамо и друго томе слично. 0 другим нечистим животињама, тешко је тумачење дати и колико год би таково нокушали учинити у најтежим тачкама, уверен сам, да би требало задржати весеље и срџбу, која станује у свакој души. Оне се називају у толико нечистим, у колико помажу човеку, да. греши и да их у свом животу понавља. Могуће је, да ће се коме учинити, да смо ири тумачењу нашем сишли са глецишта моралнога и прешли на природно, али међутим.ми смо вам иружили ипак оно, што нам је задатак био. Ако нак когод има времена, да сам Св. Писмо проучава и духовно са духовним сравњује, тај ће, како смо уверени у овом месту наћи још дубљих и тајанственијих мистерија, које ми овде не. могосмо навести због краткоће времена и умора слушаоца. Помолимо се дакле свемогућему Богу, да

нас учини не само слушаоцима, него такођер и вршиодима речи Његове и да преко наше душе иусти потоп своје воде, да у нама уништи оно, што је уништења вредно, и да за живот пробуди, што је живота достојно, кроз Господа нашега Исуса Христа и Св. Духа. Њему нека је слава од века до века — Амин. Карловди маја 1900. Тома Т. Суша. При саставу овога темата служио се је писац овиж делима: Мј§пе Ра(л\ с. Отаеса вепе« Оп^ешв орега 1 IX—XIII. ВеЛерешпп^, Оп^епез. Ете БагбкеИип^ ветез Беђепб шк! §етег Бећге В. I. ип<1 II. Вопп. 1846. ^1п^ег: Б1е Рге<Н&1 <1ег <1ш егвкеп Јаћгћшк1ег1е. Вејрр1§- 1893. Историја нроиоведшштва од г. проф. Жнвковића (Школски уџбеник).

Проповед на Духове Узроци неверовања у наше време*. Данас иразнујемо дан силаска св. Духа нн св. Аностоле. До тога времена, које је у историји наше цркве врло важно, број хришћана беше врло мали. Толико их је било, да су могли стати у једну собу у Јерусалиму, где се и удостојише да приме обећаног св. Духа. Али од тога дана почела је св. дрква брзо да се шири. На сам дан, кад се збило то чудо, обратише се Христу три хиљаде људи. Но иосле тога беше наступило време, када се за Апостоле може рећи: ко кск> зелшо измде к'к||м« н1е и)(51 >1 к& концк1 ксшшша г лдгоик1 и)(к. И у наше доба хришћанска проповед обраћа Христу сваке године не само стотинама него и хиљадама људи, уводећи их у Христову цркву. Но ири успешном распростирању Христова учења — при то.ј леиој појави показују се и мрачне стране и то у средини самог хришћакског друштва. Сви знате, да се у данашње време јако шири међу Хришћанима дух неверовања и хладноће према хришћанској вери. Не ретко се данас налазе међу хришћанима лица, која сумњају о божанском пореклу хришћанства. Не мало је међу хришћанима и таких, који, при11 ПротоЈереЛ А. Ковалмшцкш: Причинн невђшг та наше времи. Спб. 1888.