Српски сион

бр . 31.

.СРПСКИ (МОН. в

Стр. 527.

знавајући постојање само једне материје, опровргавају биће Божје или у опће биће духовног или наравственог света. Па какви су узроци неверовања и безбожности у наше време ? Може бити да је хрииЉанска религија, која се јавила у свету пре две хиљаде година, имала само на првом кораку велика значаја, и то зато, што је тада у свету царевала необразованост? Не, — пре свега треба знати, да пред рођењем Христовим не беху људи врло неорразовани. Најновија испитивања старина поражују нас богатством старих народа, те на основу тога истакоше неки питање : ко је владао већом количином појмова старији или новији народ? Тако налазимо код једног старог народа још много пре рођења Христова слова, особите неке штамнарије, барут, магнетску иглу; други нас народ утврђу.је у дубоким познањима природних наука. у знању математике, геометрије и астрономије, ноказујући нам своја велелепна здања, храмове, дворце, пирамиде и обелиске. Други стари народ упућује нас на своје градове, с чијом се величином не може мерити ни један од градова нашег најновијег времена. Н. пр. Бавилон је имао са својом околином око 12 геог. миља. Оред града беше подигнута огромна кула, на чијем се врху налази грдан кип народног бога Вала — бога сунца. Стари Персепољ задивљује све својим огромним развалинама, дивним капијама, мраморним статуама и клинастим писмом. А што се тиче грчког и римског народа, у чијој се средини родио Христос, тај народ признају сви савремени образовани народи хуманим. А августов век, у коме се Спаситељ родио, зове се златним веком римске литературе. Треба ли, нобожни Хришћани, још већих доказа да се уверите, да се Хришћанство ниј-е појавило у свету у доба незнања и да се према томе није састојала сила Хришћанства у незнању тадањег човечанства ! Та Господу је мило било, да открије небеско хршпћанско учење, кад је и земаљско човечје учење на висини било, да би свима јасно било, да ум Божји иревазилази сваки ум. У ту сврху су за проповеднике хришћанства изабрани били дванаест рибара — необразовани људи. И ти рибари разнесоше учење, пред којим падоше на колена философи, цареви и царства. Зар није јасно, побожни слушаоци, да силд Е ож У а совершлеттА и кх ншофи7

На тај начин историја не може послужити поводом за побијање хришћанства. А зашто, питаМј савремена мудрост не жели, да се поклони пред учењем христовим ? Може бити да су наше савремене идеје више од идеја, које хришћанство проповеда? Нису, — историја говори, да су стари оци и учитељи цркве, као Јустин философ, Иринеј Лионски, Атачасије Александриски, Василије Велики, Григорије богослов, Григорије ниски и мн. др. поред свега образовања у философским и природним наукама. проповедали учење које има значаја за све човечанство, за све векове и народе. И у самој ствари зар иде.је, којима се ионоси наш век, као: идеја опћег потпомагања, идеја помирљивих одношаја мећу вишим и нижим члановима заједнице, идеја правилног хуманог васпитања, идеја слободе савести и др. — нису раскрите у делима ових старих истинито научених проповедника потпуно и са љубављу према човечанству? — И ти учени св. проповедници не само да не видеше противности међу вером и науком, него су на против сматрали св. веру као светлост, чијом помоћуи може наука имати усиеха. Поред ових великих светила вере и науке јављају се проповедници безбожја и неверовања разни Волтери, Бихнери, Штрауси, Хартмани и др. Никаква основа нема клањати се пред тима и одавати им првенство пред светилима вере и науке — проповедницима хришћанства, који дају духовну светлост свему човечанству већ течајем многих векова. Где је, питам извор неверовања, у наше време? Можда се духу хришћанства противе савремени резултати природних наука ? Не. — Науке у данашње време показују више него у сва времена услугу хришћанству, потврђујући истину, коју библија нроповеда. А ако ми кад и сретнемо ногледе, који се не слажу с богооткривеним учењем, то сваки истинито научени човек, који је ненристрастан, зна, да се природне науке у наше доба налазе само на путу свога развића и да су оне, може се рећи, у повоју. „И ако се ми сад," говори један новији учењак, „дивимо, што л^уди, који су живели 1000 год. пре нас, нису знали природне законе, који се показаше да су нам приступачни, нису знали за телеграфе, ни гвоздене путеве, смело можемо рећи, да ће се и наши потомци кроз 1000 година а могуће и пре|, још