Српски сион

Вр 31.

.СРПСКИ СИОН."

С тр . 531.

цркви наоди се опет једна његова, икона св. Тројице из год. 1787. У кући Луке НешковЉ у Модошу има икона св. Три Јерарха са св. Тројицом поврх њих из 18. столећа. И у Наф-лачкој цркви сачувана је једна његова св. Тројица из 1828. нли 1830. године. Од свзју између њих најлепша је она у кући Луке Нешковића, Јер је са највише пажње и уметности живописана. Бокорићеви радови доста личе на радове Тенецкога — готово су копија његових радова. Па према томе, а и због тога, што је Тенецки већ 1758. као сликар делао, можемо за ноуздано рећи, даје Бокорић био учеником Тенецкога. Али да богме Тенецкога није достигао. XXXIV. Димитрије Попов. (1779. г.) Много је радио у околици Модоша. Израдио је цео иконостас цркве у Српском Итебеју и тек само један — средњи — део цркве у Српском Пардању, који је 1779. г. довршио. У цркви Пардањској су му радови још и данас добро сачувани; дочим су иконе Итебејске цркве премоловане — боље рећи премазане, што је управ грехота, јер је леп иконопис замењен лошијим — мајстормазалским. Узгред буди овде речено, да су тим премоловањем многи врсни радови старих наших сликара уништени. Добро би и нужно било, да наше епархијске власти таквом послу на пут стану, иначе испитивачи нашег црквеног живописа за коју годину неће имати никаква остатка, по којима би могли судити вештину и штил нашег старог сликарства. Попов је био далеко вештији сликар од Бокорића. Радови показују нам га као човека врло савесна и предана свом послу. XXXV. Григорије Чалмански. (1781. год.) У олтару цркве Опатовачке има две велике престолне иконе јамачно са каквог старог иконостаса: св Јована Крститеља, и св. Николе, које је моловао Чалмански. На икони св. Николе има овај занис: Оовершн Григорж Чмлшккш 1781. гш Ноем: 24. По том иослу његовом можемо Чалманскога убрајати у боље живописце доба његова. XXXVI. Гаврило Јовчић, молер. (1828. г.) Моловао је икону за крст у Осеку год.

1828. Како су иконе на крсту од то доба до данас већ више пута премамане биле, не умем ништа да речем о његову послу, него га само овде спомињем есапећи, да ће бити вештак у свом послу, јер стари Осечани молерске послове нису тек комегод поверавали. XXXVI. Милутин Бедричић. (1837. г.) У кући Леле удове Лацић у Српском Св. Петру сачувана је икона са старе црквене литије, с једне стране Васкрсење. с друге Базнесење Христово, с натписом: Изовразјо Жилбтин Еедричичк 1837. г. 0 његовом сликарском раду и уметности може се судити по оно неколико иконица још, што се у неколико газдинских кућа у Срп. Св. Петру, које су са старе литије скинуте и појединим кућама продане, налази. Држи се, да је био академски сликар, јер је сликао лепо, а особити је зналац био у слагању боја, и што је главно, много је пазио на законе и захтеве анатомије. XXXVIII. Павле Петровић, академеки живопиеац. (1839. г.) Говори се, да је био родом из Темишвара а ожењен из Модоша. За њега се прича, да је отишао у Америку, а жена му је пре двсетак година умрла у Модошу. ЕБегових се радова сачувало у Модошу и Српском Светом Петру. У Модошу су 4 престолне иконе његов рукотвор. На- једној од њих потврдио је он то овим записом: ј И олокдо Павелх Њтрокичћ, акадс/иическш жикописец 1839. У једног газде Модошког, има икона св. Николе, која је иснод његове кичице изишла. На иконостасу цркве у Срп. Св. Петру икона мајке Божје његов је рад. За ову икону као и за престону икону Мајке Божје у Модошу може се рећи, да је врстан посао; но но осталим његовим радовима не би се баш с правом могло рећи, да их је академски сликар моловао, јер су доста лоше израђене. Пошто се на радовима његовима опажа у великој мери утецај славнога, сликара Данила, рекли би смо, да је Петровић био ученик Данилове школе. XXXIX. Јован Суботић. (1848. г.) На зиду Арадске цркве у једном углу забележено стоји ово: Јоан ОВкБотичи зиатар и /иар/иорирер родом из ЖитрокицЕ 1848. (?).