Српски сион
О гр . 530.
„СРПСКИ СИОН."
Б р . 31.
на пресуду људску, добија опроштење и удостојава се светога цричешћа. Исти такав је поступак и у руској православној Пркви. 11 У сумљивим случајевима, у којима свештеник не може лако да реши ноједина питања савести, рли у којима грешник због разних друштвених или других каквих околности није у стању да издржи Црквом прописано опшге правило, — дужан је свештеник обратити се на свог архијереја и од њега измолити савет, евентуално разрешење. По правилима руске Цркве, свештеници у опште — без архијерејске дозволе — не смеју на дуже време одлучивати верне од светога причешћа. 12 Исто тако не дозвољавају правила, да свештеници. сами решавају у погледу оних, који се јавно у цркви кзју због учињених грехова (Карт. 6.). Све оне, који се налазе у тешко.ј болести, те се надају да ће умрети, и ако су одлучени, дозвољено је цричестити у таквим случајевима; свештеници су у опште дужни настојавати, да нико од оних верних који се кају, не умре ире но што се причести светим даровима (1. Вас. 13, Григ. нис. 4. 5.) Свештеник, који пренебрегне причестити православног, који се на самртноме часу налази, ика се лишити чина и свести на степен причетника. 13 Болеснике је дозвољено причестити и ако се нису спремили постом и одређеним правилом за примање св. тајана, шта више ако су тај дан и јели, само се морају претходно срдачно и искрено исповедити. 14 Није дозвољено причешћивати оне, који се налазе ван себе, луде и бесомучне, особито ако за време нападаја хуле наБога. 15 Сви верни хришћани — осим болесника — имају се причешћивати у храму Божјем. Свештеници су дужни сами нричешћивати световњаке, те им је с тога најстрожије забрањено шиљати преко кога св. дарове у домове својих верних, или уместо да им непосредно у уста дају св. даре, да их метну ма у какав сасуд; тако је исто забрањено световњацима, да сами себе причешћују. (VI. Бас. 58., Лаод. 14). Најстрожије је забрањено свештеницима, да за причест ишту какву награду. Који то уради, сматра се за симонисту и има се лишити чина (VI. Вас. прав. 23). 11 Саодг, зак. уголов. кн. II. разд. VI. 12 Дух. реглам. § 13. 13 в. Ењига о дужностима ирезвитера. 14 Никиф. исиов. прав. 8. — Помок. 158. 15 Тимот. адекс. прав. 3. и изв-кст/е учителмое.
Срби еликари.* (Наставак ив броју 16. 1901 ) Примедба. К ономе, што сам према казивању преч. госп. Ивана Алексића пароха Модошког писао о сликару Стевану Тенецком у 16. броју „Српског Сиона" од ове године, имам да додам још ово што иде. Недавно сам био у Опатовцу и тамо сам у олтару српске цркве нашао велику икону Христа Спаситеља живоиисану на дрвету, за коју држим, да је престона икона са старог иконостаса исле цркве, на којој се налази овај запис: Ош дке икони Хцтов8 и Едц8 сошрЗжи Господарх Тодора Жиллшжокитк изоплтовца, што прекћЈка код Господ<цм II.. и (И/пи?) Капгганокл 1758./и. Жарта (?) дна |<ј О теф<шх ТенецкЈи иконописецх лрадскји. Ио тој икони уверио сам се својим очима, да је Тенецки у истину прави вештак у живоиисању био и радосно констату.јем, да се г. И. Алексић у свом иовољном суду о сликарском раду Тенецковом није нимало иреварио. XXXII. Недељко Шербан. (1751. г.) Шербан је моловао целу српску цркву у Модошу изнутра — но осим иконостаса год 1751. Слично су моловане и цркве манастира Бездина и Ходоша, и готово да би човек могао тврдити, да. их је Шербан све у друштву више живописаца, било другова, било ученика својих моловао. Иконостас свију тих цркава моловала је друга рука. Иконе су му рађене у византијском штилу, па као такве и представљају неку вредноот; са уметничког пак гледишта нису богзна шта. Даље ништа не знам о њему. ХХХШ. Михајил Бокорић. (1781. г.) Живео је у селу Печки код Арада. Радови су му расејани по целом Поморишју. Био је знаменит сликар. Највише се његових радова налази у Српском Светом Петру, Нађлаку, Ход-Мезе-Вашархељу и у Модошу. Његов рад обухвата читаво пол столећа. У Српском Св. Петру у кући Јоце Лацића налази се икона св. Тројице са натписом: „Писд /Шриих Еокоричи из Печке 1781. л." У Вашархелској * За датао сликарима под бр. ХХХП. XXXП1. XXXIV, ХХХУП. XXXVIII. и XXXIX: обвезан сам братском благодарношћу г. Иваџу Лдсксићу, пароху Модошком. Писад.