Српски сион

„ПР11СКИ сион.«

11.) социјална криминологија; 12.) историја метафизичких и жоралних учења; 13.) историја литературе и уметности. МеЈ)у пменима професора и предавача читамо у „Цркв. В'Естник7."-у мпого угледних имена бивших и садашњих професора, већином руских упиверситета. —ар. (Духовна школа у Епирском граду Јанини) подигнута је новцем богатих грчких трговаца браће Зосимада у двадесетнм годинама XIX в., те се отуд и зове /мафжа. Онн дароваше 290.000 рубаља. Она је основана у главном са сврхом, да спреми ниже клирике аа грчке епархије у Епиру. Оиа је указала велике услуге Цариградској патријаршији, те је у последње време у неколико напустила своју специјалну задаћу. Данас је настало питање о унутарњој реформн њезиној. те је због тога основана у Јаннни комисија нод председнпштвом месног мнтрополита Григорија, која има да води бригу о њој. Ова комисија обратила се с молбом па све нравославне Грке у опће, а специјално на рођене Енирце, да се заузму што више за ово натријотско дело. У Цариграду основана је под председседништвом бившег Цариградског патријарха Антима УП. једиа епитропија са сврхом да прикупља прилоге за ову школу. (Богооловока школа у манаотиру Св. Јована Претече), близу малоазијског града Кесарије Кападокијске, основана је 1882. год. од месног митрополита Јована, са сврхом да снабде малоазијске епархије са образованим грчким клирицима. Велику материјалну помоћ указао је овој школи богати марсиљскн трговац — грк Родоконаки, по коме се она и назива „Робоиоуатоу". Школа има шест разреда, а наставни је план сличан плану рускпх духовних семинарија. Иитомцп ове школе имају права примљени бити на Атински народни универзитет. ИГкола има своју сопствену зграду, али су јој средства за издржавање малена. Унутарње устројетво иотпуно удовољава, но права задаћа њена делимично са само постизава. Узрок је томе тај, што питомци прелазе на университет Атичски, те врло многи напуштају богословскс науке. (Одношај Порте према хришЈанским школама. ('ве реформе народних школа у иатрпјархату Царпградском ноказале би се као врло добре за грчке народие тежње, кад не бн наилазили па уе(;о Високе Иорте. Цариградске турске официелне новиве „Еарт&х" извештавају, да је турско министарство просвете затражило од патријарха податке о броју и материјалним околностима хришћ. школа. То је

отуд, што многа лица, која управљају тим школама, злоупотребљују слободу приређивања забава, концерата намењених у корист школа. те место да новце остављају у школске закладе, они пуне свој џеп. Затим, пише тај лист, управе морају подносити дотичном министарству извештаје о економском стању појединих школа. Нема сумње да турским властима таким својим наредбама с једне стране није стало до материјалних интереса хришћан. школа, јер на то има потпуног права само васељенски патријарх, који нма да нреко своје централне педагошке епитроиије, инспектора грчких школа и свога контролног комитета, одстрањује злоупотребе, ако се где покажу, те по томе не требају помоћи од стране турских власти. С друге стране та наређења нису сдучајна, иего су у свези са опћим правцем политике султана Абдул-Хамида у одношају према Хришћанима. (Миоионарство ме^у Јеврејима.) На западу посто.ји читава мрежа добро организованих мисионарских друштава за обраћање Јевреја у ХринЉанство. У Лајпцигу има шта више и посебни семинар при Деличевом „твЈлМит јис1а1сит", из кога имају изаћи мисионари за Јевреје. Исги семинар ивдаје знатан број књига мисионарског карактера. У самом протестанском свету нма око 90 мисија са 500 мисионара, а годишње у ту сврху троше од 2—3 милиона марака. И поред свег тог, једва да ти мисионари годишње обрате из јеврејства у Хришћаиство, тек око 300 душа. У осталом тај број пада само на један део протестантских мисионара и износи само 18 ти део свих свакогодишњих обраћаја. По сведочанству „Хришћанског света", у Хришћанство обраћа се сваке године око 5250 Јевреја и то: 1250 душа прелази у рпмокатоличку; 1100 — у православну цркву; 1450 — у протестанство; а 1450 — из смешаних бракова. У течају целог XIX века обратило се у Хришћанство ни мање ни више, већ 224.000 Јевреја. Ну рад мисионарски био би још успешнији, кад не би било неких појава, својствених само Јеврејима. — Прво место међу тима заузима одношај и ноглед Јевреја, нарочито образованих, на Христа, не као на Бога, већ само као иа добра човека. (Карактеристичча је за доказ овога јавна преписка бившег римокатол. патера Хиацинта Луазона са једиим нредставником јеврејства — познатнм писцем Максом Нордау). Но још много онаснији за хришћапску мисију међу Јеврејима је покрет познати под имепом Сиоиизма, који, по речима једног свог нреставника -- Рилфа, стара се не толико да би нашао нрибежиште за неколико десетина