Српски сион

В Р. 32.

.ојриски елда.

СТР. 541.

креће, свим управља. Тако сте прочитали у књизи светској још једиу велику реч о Погу, да је Он Сведржитељ. Но иа што теретити слух и рааум ваш тако великим теретом, каква је цела .чемља? С пажљом погледајте иа мале ствари и опе 1,е нам све говорити као књига о Господу Богу Сведржитељу, Биднга, папример зелену травку, леп цветак —- сагни се, удуби се у њ и занитај: ко га је тако удесио, уредио, украсио? Он ће ти рећи: Отац небесии. Бидиш птице, гато лете по ваздуху, ходају но земљи; оне саме пе сеју, ие жњу, не сабирају у житнице па су опет сите и задовољне. Питај их: ко их храни или нита? Отац небесни — одговориће ти оне. Може бити ти помишљаш: птице пе једу наш сељачки хлебац. Но откуда је ваш хлеб ноникао, по чијој је вољи и заповести израстао као жито из земље? Кад бацаш семе у земљу, знадеш ли, како оно непресано и нолагано клија, расте и сазрева? Не знаш но само говоршп, кад сејеш: наспори, Боже Господе, Оче небесни. И Отац небеени чује ти молитву, кад га молиш као добар и послушан син и иснуниће ти је, кад му буде Његова света воља, Његова божанска милост. Не видиш ли сада, да је Бог не само Творац, Сведржител 3 но и Отац ? Одиста је Он Огац премилостив, свеблаги, свесилан. Нрво — Он је Отац једииородног Сина својега, Госнода Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа. Друго Он је Отац свега гато живи, расте и осећа, за то, гато свему даје живот, све храни, пита и одева. Треће — Он је Отац Добротвор свих људи — не само добрих но и рђавих, не само верних но и неверних, за то, тпто заповеда сунцу својему, да сија добрим и истинитим Хригаћанима који ходе у Његову свету цркву, заповеди Његове свете усрдно испуњавају и у свему како Њега самога тако и Његову свету цркву слугаају. „Као деца — учи бл. Тихон Варонешки — што свога оца из љубави називају, оче: тако Хришћани Бога из љубави називају Оцем и вапију кЊему : Авва Отче (Римљ. 8. 15., Галат. 6), т. ј. као да би хтели рећи : Оче наш!" Сад видите, љубазна браћо моја, да

сваки човек може читати велику књигу Божју; видите, да и ако ми несмо много учили и читали, оиет смо прочитали и научили толико речи и истина важних, великих и светих ! Да би боље упамтили, ноповићемо то, што смо сада но милосрђу Божјем ирочитали и научили из књиге нриродине или из књиге великог света Божјег. 1. Просто нитање: откуда све то, што је на свету? — указује нам на Бога и ми смо иаучили, да, како има иа свету ствари, има света, то мора свакако ностојати и Бог. 2. Просто размишљање о том, како је све лепо онде, где свим управља један а где суде и раде многи тамо нема ни поретка ни мира — научио нас је, да као што је у царству цар један, тако је и у целом свету Госнод Бог један. 3. Прост ноглед на засејану њиву, на цветни врт на лен дом, од којих свако има свога творца, доводи нас до тога, да је и свет, овај неисказано велики дом Божји, створен од Бога и да је по томе Бог Творац. 4. Прост разговор о том, да земља, будући грдно тешка не може се сама собом држати и да је Бог према томе Сведржитељ. 5. Напослетку травка, што расте по пољима, птичица, што лети по ваздуху небесноме, говоре нам као нашим људским језиком, да њих. храни и одева Огац небесни и да је према томе Господ Бог Огац свемилостиви. До чега смо дошли? Прочитали смо из књиге природине или из књиге света Божјег исто то, што читамо у обичним књигама од хартије а писаним мастилом т. ј. прочитали смо почетак или први члан нашег светог символа вере: К^крИк) ко единлго Бога Отцд ксЈдржнтмА ткорца невб ИЗЈЛШ1, ВИДИЛШЛ1Х ЖЕ ВС'к(И& И НЕКИДИЛШЛ1Х. Исто тако можемо у тој књизи прочитати и прву заповед Божју: Дзх есл^к Господк Еогж твои: дд м к8д8тх тсвФ кози иши рлзв-к Л1бне. Учите се, Хришћани, вредно и усрдно ; не будите неразумни, као мала деца; гледајте на сваку ствар као на реч и поуку