Српски сион
С тр . 580.
„СПРСКИ сион.»
В р . 34
јући манастир Добрићево) и своје братство, које у манастирима броји 9 лица: 2 архимандрита, 2 игумана и 5 јеромонаха. Сви су осим једног (сина кујунџије) синови тежачки. Сирему су добили у манастирима. Један је као јеромонах слушао Богословију у Карловцима, а .један такођер као јеромонах свршио Богословију у Биограду. Јеромонаси администрирају парохијама. Приход са истих дају у манастирску касу, из које добијају годишњу плату 600 круна уз стан, огријев, послугу и др. Плата је архимандриту — настојатељу 900 круна са путним трошком, а настојатељу, који нема архимандритског чина 700 круна. По поднешеним рачунима прихода и расхода 1900. г. укупно у свима манастирима прихода је било 18742 кр. и 32 хелера ; а расхода 18885 кр. и 68 хелера. Манастир Житомишљић има свој фонд , а Добрићево оставштину пок. јеромонаха Партенија Ђедовића. Протопресвитерати. Данашњим даном ова је Митрополија подијељена ради лакгае управе иа 8 протопресвитерата: мостарски (који у главном обухваћа мостарски, жупањачки и коњички котар), столачки (који вбухваћа столачки, љубушки и љубински котар), требипски, билеЛки, гатачки, невесињски, фочански и чајнички. а) Парохије. Кад је данажњи Митрополит нредузео управу ове Митрополије устројство парохија није одговарало цјељи. Год. 1893. издао је окружницу, којом је позвато епархијско свештенство да истакне мишљење у погледу преустројства истих. Резултат послије те окружнице, у кокико се зна, састоји се у томе, што је учињена нека мала измјена у протоиросвитерату столачком и мостарском; даље, што је спроведена потпуна реорганизација иарохија у протоиресвитератима Фочанског и невесвњском и отночета у гатачком. Парохијске матице датирају се у мостарској парохији од 1854., у душкој (по усменом извјештају) 1857. г. Год. 1884., окружницом од 25. јула бр 80 митрополит Игњатије наредио је, да се свуда уводе матице, јер је било много парохија, гдје нијесу вођене. Године 1888. окружницом од 10. децембра бр. 315 уведене су коначно у овој Митроиолији. Данас у овој Митрополији има 54 нарохије (кад се иарохија манастира Добрићева раздијели
на двоје. онда има 55) са 13297 правосл. домова. У то 13297 домова живи 16782 брачна пара. Рођених случајева било је крајем 1900. год. 3797, а умрлих 2011. Рођених случајева по броју душа најмање је у требињском про' топресвитерату, а највише у чајничком, а смртних случајева најмање је у протопресвитерату билећком, а највише у чајничком. Вјенчаних случајева било је 688. Конкубината 37 случајева. (Овдје се, уз ово огледало моралне стране правосл. народа ове Митрополије, може рећи ово: Данашњи Митрополит се заузимао да се спречавају конкубинати, особито за вријеме својих свакогодишњих визитација. У ту је цијељ молио и државну власт, која му је 1892. год. обећала своју помоћ. 1893. год. издао је окружницу, да му се достави број конкубината, а 1899. г. издата је такођер окружница, да се ниједна зарука не обавља без знања свештеника, чиме би се отклањали случајеви конкубцната). Смијешаних бракова, не гледећи иа тако много католика и мухамедаиаца, с којима су нравославни измијешани, било је свега 20 случајева. По поднешеним извјештајима прелаза у иравославну вјеру у 1900. год. било је 12 случајева (међу овима је било 3 дјеце), а из нравославне у римо-католичку вјеру 3 случаја. 6) Цркве. У свој Митрополији данашњим даном има 140 цркава и 3 капеле. Највише цркава има у требињском протопресвитерату (56 цркава и 1 капела), затим у билећком (22 цркве и 1 капела) и столачком (22) а најмање у Фочанском и чајничком (по 4). Изузимајући парохије Лукавац (невесињски протоаресвитерат), Јабуку (Фочански), Закаље (чајнички), Раштане и Коњиц II. (мостарски протонресвитерат) све парохије имају најмање по једну цркву; некоје имају 2, 4, 6, а некоје, нгха више и по 8 (н. пр. душка и суторинска у требињском протопресвитерату). Најљепша и највиша је црква у Мостару; цркве у Благају и Билећи, које су у новије вријеме подигнуте, подигнуте су по новијем плану. Године 1887. отночета је у Требињу градња великољепне цркве, која ће скоро бити готова за оевештање. О томе, како народ посјећује цркве, овдје се не може говорити, јер извјештаја нема; такођер ни о томе, како народ приступа светој исповиједи, јер на окружницу од 11. ®ебр. 1899., да се води евиденција, како народ ириступа св.