Српски сион

Кг. 84

Стр. 579

падали котари Плевље и Пријепоље) било је 93590 правосл. душа. (Примјетити је овдје, да неке парохије из плеваљског протопресвитерата нијесу тада послале статистику), Ако се одузму циФре, које спадају на пријепољски и илеваљски котар, то данашња мјеста Митроиолије по истом шематизму те године бројала су 78812 душа (наравно, кад се узме, да православно становништво Рудог, које је отпало од ове Митроиолије, поклапа становншптво парохије Коњиц II., која јој је у замјену прииала). По статистичким извјештајима ове Митрополије крајем 1900. г., као што се види из табеларног прегледа, у истој било је 100643 душе нравославне (м. 51049, ж. 49594.). Сравнивши ове циФре са циФрама државног пописа од 1895. г. излази у суми правосл. елемента за 5 година сувишка 9134, а сравнивши са шематизмом 1890. (односно са статистиком 1889. г.), то излази данас након 11 година сувишка 21831. Чиме се ово доказати може? Само се може за сад навести, да је крајем 1900. г. рођених у овој Митрополији било 3797, а умрлих само 2011.; рођених је, дакле, скоро у пола било више него умрлих. По броју православних душа требињски је протонресвитерат највећи (16804), а чајнички најмањи Г5533). Број мушких у већини је у свим протонресвитератима, изузимајући столачки и требињски, гдје је број жеиских у већини. Митроиолијска уирава. До 25. маја 1897. г. овом Митроиолијом управљао је данашњи Митрополит сам уз припомоћ свог тајника. У важнијим приликама и ванредним случајевима гдје је требало савјета или замјене, номагало му је на позив мостарско свештенство у границама своје могућности (в. архиву митрополијску). Данашњим пак даном митрополајска уирава састоји се из Митрополита и Консисторије. А.) Митрополит. У погледу избора и наименовања Митрополита на ову Митрополију данас важи конвенција, склопљена 16./28. марта 1880. г. између Австро-Угарске Владе и Цариградске Натријаршије. На основу исте (конвенције) кад се упразни мјесто на овој Митрополији Његово царско и краљевско Апостолско Величанство предлаже свог кандидата Васеленском Патријарху каноничког избора ради, в. II. чл. исте конвенције). Послије избора Оно га именује за митрополита (II. чл.), након чега шљедује носвећење (чл. IV.) У случају ако се митропоаит огријешио о своје дуж-

ности, то и свргиуће његово иде истим путек као и наименовање (чл. Ш.) Дужност је митрополита спомињати у цркви име Цар иградско! Патријарха и набављати од Истог св. миро. (чл. У.) Мјесто владичарине коју је митрополит сабирао од народа, добија редовну плату из државне касе (чл. УП.) Б) Консисторија. Она је на предлог (од 1889. г.) данашњег Митрополита одобрена Превишњим ријешењем, устројена наредбом Високе Земаљске Владе за Босну и Херцеговину у 1897. г. и отво^* рена садашњим Митрополитом 25. маја исте год. Пословник зи Консисторију предложен је Високој Земаљској Влади на нотврду 1897. г., који још ни до данае није потврђен. У основи предложеног пословника лежи пословник сарајевске консисторије, проширен и допуњен у неким тачкама пословником задарске консисторије, а нешто је и изостављено. Сриско иравославна Ђогословија у Рељеву заједничка је за ову Митрополију са митрополијама босанским. Иста је устројена наредбом Земаљске Владе за Босну и Херцеговину 1883., а преустројена је такођер наредбом Земаљске Владе 1892. год. Год. 1893. рађено је на томе, да се пренесе из Рељева у Сарајево. Данас у овој Богословији има у III. и IV. разр. 6 питомаца из ове Митроиолије. У I. и II. разр. нема ниједног. Одмах нослије преустројства њена у годани 1891, 93, 94., нико из ове Митрополије није био примљен, јер од пријављених није нико имао претходне спреме. У истој Богословији као на.ставници, служе двојица из ове Митрополије. Мировински фонд за свештеничке удовице и сирочад за ову Митрополију заједнички је са митрополијама боганским. Уредба тога Фонда проглашена је наредбом Земаљске Владе за Босну и Херцеговину 1898. г. Данашњим даном из ове Митрополије уписано је у исти фонд 35 свештеника. Маиастири. Управа у манастирима још ни данас није нормирана једним општим уставом, већ се у њима управља на основу обичаја, по којима уз братство постоје тутори. Данашњим даном у овој Митрополији имају 4. манастира: Добрићево, Дужи, Житомишљић и Завала. Сваки има своју цркву, своје ћелије, своје непокретно имање, своју школу (изузима-