Српски сион
С тр . 578.
скраћујемо време кајања, не би требало онима који суде правилно, да изгледа лишеним основе. Јер, но што ни у великог оца Василија, па ни у старијих наших божанственихо таца, није пронисан за грешнике никакав иост, нити бдење, нити број метанија, него само уда .Бење од светог причешћа, то нама се учинило, да за оне који се искрено кају и готови су савлађивати тело своје строгим владањем и упорављати свој живот на начин. који чини равнотежу нређашњем пор^ку, за такве да треба, нрема врсти и количини уздржности њихове, примерити те и скратити време кајања. На пример, ако се неко завегује не нити вина у одређене дане, тада ми пристајемо, да се таквоме смањи на годнну дана установљена од отаиа за његов преступ епи тимија; исго тако, ако се неко заветује, да ће у одређено време уздржавати се од меса, ми пристајемо, д,а му се смањи еиитимија још за годину дана; или да ће се уздржавати од сира и јаја или од рибе и уља, ми пристајемо, да се за уздржавање сваке од таквих ствари смањи по једна година дана. На исти начин треба поступити и кад се неко честим метанијама стара да Бога себи умилостиви, или кад показује усрдну и непринуђену вољу, да милостињу дели. Пак и још више ћемо ми скратити казну, кад видимо да се дотични после греха одаје побожном и усамљеноме животу." (прав. 3). Наста»и1зе св
Нове књиге. Српска Православна Херцеговачко-Захумска Митрополија при крају ±900. год. (С додатком). Издао Серафим ПеровиЛ митрополит. Уредио Јовап МуцовиЛ митроиолитов тајник. У Мостару. 190!. Издавачка књижарница и штампарскоумјетнички завод Пахера и Кисића. Стр. 221. — Осим чланка „0 Хумским епискоиима и Херцеговачким митрополитима цо године 1766 и , који је написао архимандрит Иларион Руварац , штампани, су после „Предговора" ови податци о Српској Православној Херцеговачко Захумској Митрополији, које је саставио уредник шематизма. „Ова Митроиолија спада у обим Цариградске Патријаршије. У општем, њена управа нормирана је конвенцијом, склопљеном 16./28. марта 1880. између Аустро-Угарске виаде и Цариградске
Вр. 34
Патријаршије (види исту у шематизму ове Митрополије за 1890. стр. 172—73. Данашњим даном под ову Митрополију спадају ови котари: Мостар, Љубушки, Столаг^, Љубиње, Требиње, БилеЛа, Гацко, Невесиње Коњиц, Фоча, Чајниче и Жуиањац; дакле 12 котара, и то: 9 из окружја мостарског, 2 из окружја сарајевског (Фоча и Чајниче), а 1 из травнпчког (Жупањац). (Примијетити је овдје, да су год. 1894. отпала од ове Митрополије 2 котара, који се налазе изваи окупираних земаља и то: Плевље и Пријепоље, које је уступила Цариградска Патријаршија рашко-призренској Митрополији; год. 1897. учињена је измјена у границама ове Митрополије, наиме Рудо, исиостава вишеградског котара, којеје припадало овој Митрополији, уступљено је сарајевској од које је добила у замјену другу част Коњица, са неким селима, од чега је образована нова парохија Коњиц II.). По државном нопису народа у Босни и Херцеговини 1895. год. мјеста, која данас нотпадају под ову Митрополију, бројала су свега 288571 душу, од којих је 91509 православних, 104988 римокатолика, 91623 мухамеданца, а остали су других вјера. Сума православних, узевши у опште, дакле је најмања. Католика је било више од православних 13479, а мухамеданаца (више од нравославних) 114. По котарима православни су у већиии у гатачком, билећком, требињском, љубињском, и левесињском; у мостарском, љубушком столачком и жупањачком католици, а у чајничком, Фочанском и коњичком мухамеданци. Ево кратког табеларног прегледа:
По шематизму ове Митроиолије за 1890. г. крајем 1889. г. у истој (под коју су тада пот-
„СР ПОКИ СИОН.'
Број
К о т а р и
Правосл.
Римокат.
Мухамед.
1.
Мостар . . .
8299
31762
13196
2.
Столац . . .
6957
10180
7589
3.
ЈБубиње . .
6924
3295
2019
4. '
Требиње . . .
14585
766
8462
5.
Билећа . . ,
13105
110
2822
6.
Гацко ....
8095
174
4407
7.
Невесињ 5 . .
13150
586
5085
8.
Фоча ....
10436
133
22565
9.
Чајниче . . .
5134
230
11070
10.
Коњиц . . .
2845
6913
123 >7
11.
ЈБубушки . .
929
34429
3766
12.
Жупањац . .
1050
16437
1853
Укупно . . ,
91509
104988
91623