Српски сион

„СРИСКИ (ЈИОН*.

Б р . 37.

ставим глупост, то бих узео учитеља, како учи децу катихизису." И у нас је било тога нападаја на катихизис. ЕБега једноставно избацшие из школе. Символ вере, молитва Госиодња, заповеди Божје и цркнспе метуше у ред молитава, које се својпм пачином разјашњаваху. Затим се окрепуше па свештену историју, а спсцијално на Сг. Завет. Чули се узвици: Нашто пам је Ст. Завет? Ми смо људи Нов. Завета. Тамо је дух страха, а овде љубав Нашто читати псалтир и часловац? Зар није боље читаги Јеванђеље? Нашто словенски, зашто не српски?" Речи су некад краспе изгледале, ио смисао је био рђав. Затим иочеше старо и иовозаветну историју делити, и те мале одељке мешати са одељцима из катихиза на молитве, те су ту смесу унели у виду т. зв. колцентричке системе. На све то ириводилк су цитате из Базедова, Песталоција, Динтера и Дистервега. И све се то чинило, као бајаги са добром намером, да се деца обуче. да им се потпуно разјасни, а овамо да нонизе нредавање закоиа Божјег. Док се код пас тако радило, за границом су искључили из школе све, што је носило печат вере и цркве. „Дело учења није ни католичко, ни нротестантско, ни реФорматско — говори Базедов — ми смо Филантропи и космополити. Природна религија и морал — то је нредмет обуке у школама." У својој десаутској школи Блзедов је сам предавао закон Божји и хвалио се, да су његовој школи сви равни, и Чивути и Мухамедовци и деисте (о Хришћанима пи речи!). Он је завео у школи своје особио богослужење. Одељена је бала једна моловапа соба за молитву. Главна боја на зидовима нремазана је црним линијама, као знак падмоћпости добра над злим. Средипа је престављала гроб, као опомену на смрт. Главну светињу овога самосвојног храма сачињава ковчег, у коме се чувале књиге закоиа и завета Божјег. По странама ковчега две свеће, које су означавале два начина учења — учења са стране и сонственог учења. Над ковчегом су 4 статуе — символи разума, умерепости, нравде и доброчинства. Познати филозоф Хердер, на таку уску и једно-

страну систему приметио је: „По тој системи не би дао васпитаги ни своје теле, а не дете." Ствар је текла својим током и свршила се тиме, што се из школе износиле иконе и забрањивало се призивати име Божје. Интелектуализам школе изразио се у томе, да се у почетној школи сматрало за главно ке религиозпи нравац, не мор лпо васпитање, иего предавање што већег обима знања. „Најнреча задаћа пародне школе састоји се у томе — говоре иедагози нове школе — да се даде определ^ена мера научних и ирактичких познавања, а савремене потребе доста ишту." И гле широко поље, које је некад у школи водкло црквеном и у онће религијозном васпитању, било је пренуно разних нредмета, који никакве везе са школом пису имали. По школском ирограму једнога од многих окружја у Немачкој, изучавале су девојчице иростих и сиромашних родитеља, које једва 11 год. имађаху, историју Египћана, Индијапаца, Асираца, Грка и Римљапа; упознавале су се са Нибелуншком несмом. У великом херцештву Хесенском у једноразредпим пародним школама и у самим најбедиијим селима предавала се зоологија, минералогија, хемија и Физика. Да се ове крајности не ослободише и наше школе, сведочи хрестоматија и књиге за читање, које се у нас нродаваше у 60 и 70-тим годинама, и без сумње имале у виду задовољити потребама времена, а шта и шта у њима не беше! Неки су мислили предупредити зло тиме што су уводили у школе елементе државног права и националне економије, хотећи тиме оградити омладину од социалне демокрације. То је довело до новог нагомилавања нредмета и у николико није ствари номогло, напротив пришило је школи иолитичку боју. Сеоски учитељи још се више узнашаху, сматрајући себе као моторе не само науке него и политике. Пређе је речено, како их је Бизмарк хвалио, док их себи у службу није добио. Из досадањег кратког оцрта рационализма, јасно се види, да је он својим ду» хом постао страшан ненријатељ вере и Цркве, далеко надмашујући све јереси и