Српски сион

[ажна учења у току од 17 векова; који е себи за задаћу ставио порушити веру I Цркву и цовратити народ минулим вреЈенима језичништва, а, ако би се показало кзгућим и препотопском безверју и сафшеном подавагву страстима. Али шта су :лаби људи па и најјачи од нас према ;ветској борби, коју од ночетка века води Јтара змија, од искони човекоубица, са Гагњетом Божјим, закланим за грехе света. Стреле тога пепријатеља окренуте су [а нас. Као бурни ветар појурио је он на рата нашега дома. Претрпевши тешку »ољетицу и пренативши силиа искушења, ш се са ужасом окрећемо назад и претављамо у каквој смо све опасности или, а у то време како смо је слабо :римећавали! У последње време развио се рациоиапзам у ништа. Та његова пиштавост даира се од оног времена, од како се одмах а стонама идеалистичког пантеизма почео ^азвијати материјализам. Он се не једанут јављао у свету и увек је био знаком ^аспадања. Деизам и нантеизам ослободили у људе веза закона Божјег и дали маха увствепости, а што је срце желело, то е разум нокушао оиравдати. Материјалиам теоретски јесте последица материјалима практичког. Он је до душе свршегак >илозофије, смрт за све што је идеално. 1ко осим онога што видимо ничега више ема, природно је да ту и ФилозоФија свр1ава; ту је могућа Физика, хемија, или 1то год хоћете само не ФилозоФија. Поушавало се да самом материјализму даду блик трансценденталне науке у т. зв. озитивизму; и на том се није свршило — појавила се ФилозоФија непознаваног. !орба се још за дуго неће свршити. Опаност прети и многи гину. Црква се сваки ан моли Богу за њих: оразуми заблуделе, остави у њих страх Твој божачствени, пути их на нут истине. Настала су вреена неког затишја, врло опасног у светкој борби. Ко зна, непријатељ Цркве кује ожј1а ново оружје за њих. Који би од аших дедова цомислио, да ће људи у ругој ноловини XIX. в. Господу Спасиељу нретноставити индијског Буду и кла^ати му се у центруму цивилизованогсвета.

Свесилно „ништа" господари још многим умовима. Шта да се ради? Окренути се с његодовањем од свега, шго је наука и вештипа последњег века створила. Спаливши књиге, у којима је о себи овако или онако говорила, безбожна ФилозоФија стала је у ред непријатеља Цркве. Но у последње време садржало је то лажно учење и нечег доброга. Нема ни једног лажног учења, у коме нема које зере истине. И у делима противним вери има нечег истинитог. Тако у „Емилу" има дивних мисли, како се ваља понашати према матерама — као нрвобитним васпиталицама своје деце, и то је тако добро, да би отштампано могло бити ма у ком нашем духовном журналу. Предавање многих нредмета у школи заслугом пове педагогије, и ако у духу рационалистичком, разјашњено је и доста добро уређено. Било би грешпо не користити се тиме, што је учињено за васнитање деце у науци. Тако и у другим гранама у животу. Ири том нису били сви умии раденици и снисатељи у подједнаком степепу заражени рационализмом. У свему том ми видимо два правца: с једне стране приврженици рациопализма, с друге пак противници њихови. Сабрати све те доказе истипе и њима се користити — била би сврха доброг васпитања у друштву и породици. Историја се каткад иовторава у животу народа. Савремени положај рационализма и Православља подсећа нас у многом чему на стање рода људског пред доласком Христа Спаситеља. И онда је ФилозоФија, хотећи бити вођа народу, спремала се за нападај. Било је исто тако неверовање, утонуло у чувственост и разврат. Но у делима великих мислиоца Сократа, Платона, Аристотела и др. остављена је свету богата ризница. Засијала је светлост вере хришћанске, и у школама александријској, антиохијској и константинонољској, на и на самом западу свршава се велики неколико векова продужавани процес усвајања и прераде, завештапих старом филозофијом , идеја, сагласно великим истинама бића и живота, навештепим у Огкровењу. Слично овоме богата ризница мисли, погледа, идеала пристоји и