Српски сион

с тр . 774.

„српски сион."

будемо исмејани, поругани, омражени. Велика ће плата ипак бити наша! Напред! Боже благослови! У Кар ловци, на дан светог великомученика Димитрија год. 1901. о. г. л. пријатељ народа.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Народно-црквени сабор). Дана 13. (26.) новембра о. г. прпказали су се кр. угарском министру иреузв. г. Коломану Селу народносни посланици на угарском сабору; међу њима и Србин др. Љубомир Павловић заступнпк Турско-Вечејског среза. Др. Павловић је рекао том приликом министру иредседнику, да је жеља српскога народа да се чнм пре сазове народно-црквени сабор. Министар иредседник је одговорио на то, да Ле се он о томе иосаветовати са Његовом СветошЛу шреузвишеним г. патријархом Георгијем. У овом одговору преузвшненога г. министра председнпка је много речено. Да ли ће тај одговор и те многозначајне речи министра Села хтети разумети и умети применити на општу нашу корист родољуби, који хоће да руководе наше јавне послове? Кад у питању нашег саборисања министар председник тако истиче п наглашава своје претходно саветовање и споразумевање са узвишеном поглавицом наше цркве, зар само нрвацима наших опозиција то саветовање није — нужно; зар само они без претходнах саветовања и споразумевања са надлежним факторима — могу желети сабора и умеју саборисати? Зар их одговор министра председника довољно не упућује — камо и коме им се ваља најпре обратити?! (Саберски Одбор) сазван је у седнице своје за дан 11. (24.) децембар о. г. (Митрополитски Црквени Савет) сазван је у своје седнице за дан 17. (30.) децембар о. г. (Стечајни испит.) Дана 13. (26.) новембра о. г. ноложпли су стечајни испит нред испитном комисијом у Карловцима администратори парохија: Душан Попови/1 у Визићу, Лазар СабовљевиИ у Врестачу, Милан ПротиЛ у Нештину, Драгутин ДрагојевиЛ у Нерадину и лични парохијскп помоћник у Земуну јереј Радослав ГрујиЛ, овај последњи са одличном оценом. —

У Србији(| Добротворка Драгиња Станојла Петровиб). Одбор фонда Станојла и Драгиње Петровић издао је посмртнпцу, којом јавља, да-је „ Српска мајка, добротворка, ктиторка храма Св. Николе, оеноватељка фопда за иросветне циљеве Драгиња Станојла Петровића испустила своју племениту душу иоћу 11. новембра у Н) 1 /^ часова у својој 72. години." Врла нокојница се радо називала и потписивала као „Стара Српкиња из народа." Веше ваистину веома побожна, речита и у сваком ногледу ретка женскиња и Српкиња. На новоме гроб.т>у Веоградскоме нодигла је о свом трошку у византијском стилу, цркву Св. Оца Николаја. Сва добротворна и хумана друштва, цркве и манастири у свима српским крајевима она је материјалио радо потпомагала. Беше то родољубпва Српкпња и православна Хришћанка у најплеменитијем смислу те речи, беше добротворка, каквих је веома мало. Као што „Веогр. Новине" јављају, све своје имање оставила је тестаменгом на црквене и хумане цељи. Вогословима у Београду оставила је легат од 10.000 динара. Дана 13. (26.) Новембра, нре подне, после св. литургије, опојани су земни остаци њезини и положеии у гробницу, приређену у задужбини врле покоЈИИце у споменутој св. цркви на Београдском гробљу. На укопу чинодејствовао је високопреосв. г. митрополит Ипокентије, са два епискона уз велики број свештенства, у нрисуству министара, мпогих сенагора, народних посланика, ректора и професора Велике П1коле, наставника п ђака гимназија и многобројнога грађанства Београдскога из свију редова. У обе богословије беше у почаст покојиичину на дан смрти и саране прекинуто иредавање. Мир и вечни покој великој црквеној и народној добротворци. Слава јој! У Русији. (Рад&а православне цркве и мананаотира у Пекингу). У Нетроград је стигао руски архимандрит из Пекинга, да ножури код руске владе грађење иравославие руске цркве и манастира у Китајској ирестоници. Китајска влада је иристала на ове градње и платила је по милијуна рубаља у име накнаде за спаљену бившу православну цркву у Пекрнгу. Цариградска патријаршија. (Руска школа у Цариграду). Као што јавља „Царигр. Гласник", у Цариграду је отворена Руска школа за жушку и женску децу. У тој школи се од језика уче: руски, францускп п грчки. Црквени обред ири отварању, односно освећењу школе извршили су иротојереј руски Сергије са ђакоиом