Српски сион

В р . 46.

„СРПШШ СЖОН."

Махровом. Присутни су били и амбасадор Русије Зиновијев и други чиновници рускога посланства. Иипарска црква. Кпнарска црква је аутокеФална; она има свог архијепископа који не зависи од осталих Патри јаргаија: Васељенске, Јерусалимске, Алексапдријске и Антијохијске, и да кииарско становништво има право за случај упражн:>ења архијепискоиске столице бирати новог архијепископа без икаквог обзира на остале аутоке®а,лне цркве. Скоро пре две године умро је кииарски архијепискрп. и био је нотребан избор новога архијепископа. Али су се бирачи, јамачно подбодени са стране, завадили међу собом приликом новога избора, и ни до данас није постигнут потребан споразум,јер ни једна страна неће ни мало да иопусти. Остале аутоке®алне цркве, гледају незавидно стање у коме је кипарека црква, намерне су биле да се заједнички умешају и реше то питање. Али владике и кипарско становништво, ослањајући се на своје привилегије, одбијали су мешање странаца, ћ, немогући да се међусобно сложе, оставили су ствар несвршену. Узрок свађе и несугласице је грамзивост и борба за превласт двојице кандидата за архијенископски иоложај — киринијског митрополита и китијског митрополита. Оба ова митрополита хоће да буду архијепископи, али ни један ни други немају већину, и странке су подељене на равно, тако да не може ни један ни други бити изабран. Ббог тога не може да се изврши ни избор. Напослетку Васељ. Патријах Јоаким Ш., ! ослањајући се на свој ауторитет у јелинизму, одлучио се да на Кипар иошл>е у полуслужбеној мисији једног изасланика, про®есора клирика из богословије на Халки, по имену Димитрија Георгијадеса. Његов је главни задатак био да изучи цело стање ствари и да о томе поднесе Вас. Патријаршији извештај, и да се по могућности ностара да зближи завађвне странке и да их убеди, да обе странке пристану на један изборни суд од три Патријарха: цариградског, јерусалимског и александриског. То је Георгијадес и постигао, и узео од обе странке иисмени пристанак, т. ј. да ће оне пристати на решење, које донееу три поменута Патријарха, али само под условом, да се тај њихов пристанак не узимље као преседан да се поменуте Патријаршије могу мешати и у другом каквом случају у послове аутоке®алне цркве кипарске, што је сасвим и основано. Георгијадес је пре неки дан приспео

овде и одмах је преставио Патријарху Јоакиму целу ствар. Одмах после овога успеха телеграФирали су оба Натријарха александриском Патријарху г. Фотију, да он, ако сам не може доћи лично, пошље свога изасланика у Цариград, који ће учествовати у седницама о рсшавању кипарског црквеног питања. Да би читаоци видели како Киирапи чувају своје привилегије, допећемо овде у иреводу текстове писмених обвеза, којима они пристају на решење три иомепута Патријарха. Те нисмене обвезе донео је г. Георгијадес и оне су штампане у Цариградским грчким листовима. Писмена обвеза странке кипарског митрополита гласи озако: „Долепотиисани, позвати од патријаршиског изасланика Њ. Преп. г. Димитрија Георгијадеса, и узевши у обзир дати му задатак да изучи архијепископско нитање, које штети кипарску цркву, и да својим посредовањем покуша измирити завађене странке те да се мирно реши ностојеће црвено питање, а с погледом на положај у који је, по несрећи, дошло поменуто питање због супротне оштриие обе завађене странке, као и опасност која може загрозити у будућност, примамо с поштовањем очинске и просвећене савете и помирљиве намере свесветих патријараха и пристајемо, да се избор остави Њ. Св. Вас. Патријарху г. Јоакиму Ш; Њ. Блаженству јерусалимском Патријарху г. Дамјану и Њ. Бл. александриском Патријарху г. Фотију, да они реше архијенископско питање на начин, који би осигурао стварно измирење а без икаке штете за аутоке®алност кипарске цркве, ослањајупи се и на то, да се не ће игнорисати мишљење и права управе цркве у данашње доба ; као и права нашег Св. Синода, и да се овај изванредни слу чај неће ни на који начин сматрати за преседан У будуће на штету свештеиих нривилегија наше аутокеФалне Цркве". Писмена обвеза странке китијског митрополита гласи овако : „Благоговејно иотписани, веома жалећи што архијепископско питање, које обеспокојава цело острво, стоји тако дуго нерешено, са обзиром на мучан ноложај у који је дошла наша Црква због оскудице канонски уређеног Св. Сииода, и желећи да се што скорије канонски реши ово озбиљно питање, а узимајући у обзир очинске савете свесветих Патријараха и њихову бригу