Српски сион

„стдски

СЖ)Н. а

ОТР. 5.

ик>вк1тх Еога запок-кди егш соклн>детх (Јоанн. 14. 13.) а заповијед је и воља Божја, да: „дрВгх ДрБгд ЛМВИЛ1Х", и гада ће сам Бог вх наск превувати (Јоан 4, 12 ) т. ј. ако све одпошаје живота задахњује и проииче љубав небесна, тада ће бити сам Бог међу нама. А ђе је драги Бог, ту је и мир, ту је и „кх чмгв^кц-кх^ (Кожје) влагозоленУе!' 1 Тим светим миром преисиуњени, а уз влаГОВС/1ЖП Божје, моћи ћемо ми достојно и нраведно запојати дапас с Анђелима и Архапђелима: „©иагд во вкшјни ^ х Вогб!'' Мир Божји, Христос се роди! Дано у Плашком, на св. оца Нико /Ш 1901. Ваш у Христу смирени молитвеник, гореноменути Епископ Ж'|)Јаи IX

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО, Што је добро? Српеким народним пословицама истумачио ]цр. Данило Трбојевић. I. Увод. — Добро јутро, дјечице моја! Веома ми је мило, што сте јутрос тако рано устали, и гато вас видим све скупа, гдје се тако весело разговарате. А о чем? Доиста, ја не знам, па бих ипак, чини ми се, био кадар то погодити. Говорите без сумње о синоћњем догађају, који сви ми без разлике сматрамо веома знаменитим. 0 нашем Милану, као заручнику, не треба ни да говорим. Та он једва и може доживјети важнији час у цнјелом животу свом. До јучер бијаше он тек као половина јабуке, а данас је већ, скупа са својом заручницом, п,ијела јабука. Дај, Боже, само, да ова друга половина буде она права, коју себи он сам, а коју му и ми сви желимо, па по том да и оваЈ спој тих двију половина буде прави! Да и вас тројица мислите попут њега, Јасно је по том, што се пожуристе, да из даљине до^ете амо и будите свједоци ове свечаности. Ето наш медицинар Божидар дође ћа из царскога Беча, оставивши све своје кирурге и остале

професоре скупа са свим њиховим клиникама и болницама, коЈ - е је и он, као будући лијечник, тако заволио! И наш млађани занатлија Урош остави свој' и алат и занат и дође најстаријему брату своме на весеље. ЕВега је сигурно- уз жељу, да евојом присутношћу подвостручи весеље братовљево, вукла овамо још и нека сталишка приврженост, коју мора и нехотице да осјећа, јер је он једини од вас тројице одабрао чим ће се занимати у животу, нешто, што је веома сродно занимању Милановом. Та од тежака до занатлије једва има један корак! Један и други потребују алат, тако да Ј - едноме и другоме „без алата не има заната". Него ни наш будући трговац не хтједе да изостане иза браће своје. И Перо измоли допуст од својега господара, остави за час и риф и метар, па доЈје амо. Хтједе зар да другом каквом мЈ - ером измјери ово весеље наше. Лакше, синко, лакше! Метром се, па и километром и каквом му драго мјером, тешко може да измјери, што је само по себи скоро неизмјерно. Овако бар ја, као стари отац, осјећам ово весеље најстаријега чеда свога. Мени је као вртлару, који први пут бере зрео плод с воћке, коју је сам својом руком усадио, Радостан сам, што је — Богу свевишњему хвала и слава! мој очински труд почео да носи обилата плода. Првенац се мој жени! „Па што то значи ?" рећи ће когод, Значи то, да Ј - е прво чедо моје стало на своје ноге, да је осигурало себи огњиште и као птица савило гнијездо, да у њему буде независно и своје. Од синоћ се мој Милан „помвјешао ме^у људе." Јер ма да још није у цркви благословена његова веза с Милицом, одабраницом његова срца, али већ то, што ју ј *е одабрао, јамчи, да ће и овдје, као иза сваке јаке одлуке, морати доћи до чина, у овом случаЈ - у до вјенчања Па не само ми, ви и ја, него и сви наши сродници, знанци и пријатељи, који се синоћ у дому заручничиних родитеља сакупише, показаше јасно или бар хтједоше да покажу, да и они дијеле скупа с Миланом и с Милицом радост, њихову.