Српски сион

0гр. 86

„сшеки сион. 8

ВР. 6.

до смртне осуде. Откуда би имао овај Пилат, и кад би Христос пристао да Га он ослободи, снаге и одважности, да се противи тој бесној гомили и њеним подбадачима? И тако Га разапеше на крст, у среду између два разбојника, једног с десна, једног с лева, да Му не би оскудевало ни у смрти оно у друштво, које је Он за живота тражио, друштво грешничко, да Му и у смрти остане голема иронија: најневинији и најчистијн убраја се међу злочинце. 5.) И доста чудновато, и после смрти остаје још иронија с Нзнм и ЕБеговим делом. Хришћанство је све до даиас велики нарадокс у свету. Каже се: Христова је религија победила свет. Истина је, по свим местима видимо сада, где господа и великаши исповедају Христову веру. Али прости људи, народ, маса, цариници и грешници, који су иекад ишли за Њим, сад се од Н>ега подобро окренуше;* о Хришћанству неће они ништа да знају, то је, веле, госиодска, религија, а не религија сиротих људи. Чудноват иреокрет првобитног одношаја! И чудновато би било и Христу, кад би опет дошао на земљу и ироматрао Хришћанство, какво је сад. Кад би Он био присутан саветовањима у кабинету онога, о коме се верује, да је ВВегов намесник на земљи или расправама у нашим министарствима просвете и црквеним саборима, или кад би узео у руке и прочитао какве новине, које на челу носе ГБегов зиак, крст; кад би ирочитао од уводног члаика на првој странн, где се говори, како је потребиа хришћанска вера за одржање земаљских владавина, па до огласа на последњој страни, који иозивају на уживање свих радости нрестоиице: не би ли заиграо опет онај иронички осмех око његових усана, као да би хтео рећи: Дакле до такве сам ночасти ја на земљи дошао? То не бих ни мислио. Заиста, ја сам „Хришћанство" замишљао мало друк* Јамачно мисли иисац еоцијалистичке и друге оличне покрете, који еу особито на аападу мефу простим народом ухватили корена, а очевидно хоће својим ироничким бичем да ошине и заиадну плутократлју и друге веуредности, Нрин. прев.

чије. Али, ви то морате знати, та ви сте то историјски студирали. Само ми се не допаца, што прости људи стоје на страни. За мога цоба беше то друкчије, а заиста, ја никад нисам баш много држао до богаташа и великаша овога света. Лримедба. Можда ће коме изгледати чудноват завршетак ове расираве, наиме од тачке 5. до краја. Но ту треба разумети автора, који сада својом иронијом извргавз руглу труло стање западне цивилизације. А зар нема и право? Зар западни прогрее неће више пута, па и почесто, да окрене главу од хришћанске религије, а тобожне у интерееу науке, просвете, културе и т. д. ? Ено нам примера, како је запад симпатичво позбравио Ренана, кад се појавио његов „Живот Исусов" и „Апоетоли", а како га хладно примише, а неки и осудише, кад се у каснијим својим делима мало ириближио Хришћанству и особито кад је почео ноштовати и спољашњи религиозни живот. Треба разумети, с1е дао и: диа ге &ћи1а паггаШг. Зар није социјалистички покрет, заснован и нроиагиран иоглавито од западних „велеума", заиста ирогласио Хришћанство „господском религијом", а такав иојам о њему хоће да наметне и сиромашнијим класама тврдећи, да хришћанска религија оправдава данашње тобоже ненормално друштвено стање (наиме нагомилавање капитала у једним рукама) науком својом, да мора бити и богатих и сиротиње, да сиромах треба да задовољно еноси сиротињу и т, д.? Ове социјалистичке мисли иду на други лист и не ћемо овом приликом о њима расправљати, само смо их навели, да растумачимо авторову иронију, која скоро прелази у тугу ради тога, што многи хоће сиротвњу, која баш у хришћанској религији може наћи највеће утехе, да одвуку у свој нротиврелигиозни табор. Та зар не читамо између редова тамо, где Раикеп каже: „Господа и великаши исповедају Христову веру" укор тој „гоеноди и великашима", што је не исповедају како треба, већ својим еимулирањем и Фарисејством еаблажњалају и оне, који би је од срца исиоведали, те и на тај начин дају повода хришћанским противницима, да Хришћанство назову „господском религијом"? То је рекао автор изрично на завршетку. Онај намек на римског нану, на расираве у немачким министарствима нросвете и на црквене саборе (католичке), показује вероисповедну боју Раикеп-ову и не можемо му одобрити, што је и то у ову, иначе леиу, расправу уилео. Прев.